Tajrik bira utakmice, Parker „zna“ da je on najbolji igrač

Navijači su protiv predsednika kluba Ostoje Mijailovića i nekih igrača (stav o preCedniku je odavno poznat). Ostoja je protiv Željka Obradovića (izgleda i Ocokoljića). Igrače je, izgleda, baš briga za sve, pa i navijače. Nemali broj njih je ili povređeno ili „povređeno“.

U svojoj bogatoj istoriji košarkaši Partizana izgubili su mnogo utakmica, bilo je i bolnih poraza (kao recimo one dve protiv Reala u Areni), gubili su, istina retko (samo jednom u pet mečeva) i od Žalgirisa, ali nikada nisu bili poniženi kao što je to bilo u petak u Kaunasu. Krivicu za debakl snose, pre svega, igrači, treneri i rukovodstvo. Dakle, svi.

Željko Obradović je, možda i najveći krivac. On je selektirao ovaj tim, dakle i DŽabari Parkera i Šejka Miltona, i Sterlinga Brauna i Tajrika DŽonsa i… Pre nego što se angažuje novi igrač koji igrama na terenu (igra u napadu, u odbrani…) zadovoljava potrebe tima proverava se i njegovo zdravstveno stanje, ali očigledno nije proveravan njihov mentalni sklop.

Jer da jeste sigurno ne bi bio angažovan Sterling Braun koji je mrtav hladan i ozbiljan izjavio: „Baš me briga da li mi navijači zvižde“. Duško Radović je još u prošlom veku napisao „Za druge se navija, Partizan se voli“, godinama unazad ljudi iz Evrope, SAD, Australije dolaze u Arenu da i sami osete tu atmosferu, vide ljubav prema klubu. On je ne samo „strani plaćenik“ već i nedovoljno inteligentan da to prećuti i da svoj posao, za koji je dobro plaćen, radi maksimalno profesionalno.

Kriv je i Mirko Ocokolić. Zameram mu i to što u Kaunasu, kada je video kako se pojedinci odnose prema igri, morao je da na teren pošalje Arijana Lakića i Mitra Bošnjakovića. Možda bi i promašili neki „zicer“, možda bi ih protivnik nadigrao, ali bi sigurno „ostavili srce na terenu“.

Još veći krivac je, naravno predsednik Ostoja Mijailović. Ne samo da je, kako se čulo ovih dana, radio „iza leđa“ Obradoviću već se i po ugledu na onog koji ga je i doveo u klub, postavio iznad Partizana. Te tvrdi da bi bez njega klub propao (u prevodu to znači i ako ja odem biće propast).

Tačno je da se klub finansijski stabilizovao, ali pitanje je koliko je za to zaslužan Mijailović, odnosno njegove menadžerske sposobnosti, a koliko „dobra volja“ države da pomogne. Koliko je sponzora došlo u Humsku 1 jer je iza projekta novog Partizana stajalo ime Željka Obradovića naslućuje se već sada – skoro pola članova Upravnog odbora je podnelo ostavke, ko će o(p)stati sledeće sezone je veliko pitanje.
Najveći krivci su, naravno igrači.

Tajrik bira utakmice koje će da igra, a koje će zbog „povrede“ da preskoči. Parker „zna“ da je on najbolji igrač, pa to ne mora da dokazuje na terenu, kapiten Marinković još nije naučio kako se izvodi lopta ispod svog koša, Dvejnu Vašingtonu nisu objasnili da je košarka ekipni sport, a da on nije Luka Dončić (upoređivanje sa Nikolom Jokićem je besmisleno), „leteći Finac“ je odleteo na tribine…

Pre nešto više od mesec dana (17.novembra) napisao sam da „valjak“ mora na remont. Posle bruke u Kaunasu to je, valjda, i laiku jasno. Samo se plašim da ni mnogo pametniji od mene ne znaju kako da ga izvuku iz blata.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.