Fudbalski savez Srbije, Foto Peđa Milosavljević/StarsportPočetkom novembra prošle godine Branko Radujko, generalni sekretar FSS, izneo je predlog da se Superliga Srbije smanji sa 16 na 12 klubova dok bi Prvu ligu činili dve grupe sa po 24 klubova. Zakonski, reorganizacija podrazumeva najavu od najmanje godinu dana unapred i prvi konkretni koraci na tom planu mogu da se očekuju tek od leta 2026.
Bio sam dvostruko iznenađen ovim predlogom. Prvo, zaboravio sam kad je iz Fudbalskog saveza Srbije poslednji put došao suvisli predlog za unapređenje takmičenja. Još više sam se iznenadio što je takav predlog izneo generalni sekretar Saveza.
Takav predlog se očekuje od Stručnog saveta FSS. Ipak, shvatio sam da se (ne samo u fudbalu) u Srbiji struka ne pita ni za šta.
Kao što se i očekivalo ovaj predlog je izazvao burne reakcije. Predlog su podržali klubovi iz „gornjeg doma“, koji su „sigurni“ da će biti učesnici i nove Superlige, dok su klubovi koji se plaše da su „ispod crte“ i da više neće biti u „elitnom društvu“ protiv reorganizacije takmičenja.
Zvezda je u početku podržala predlog koji je izneo Radujko, ali nedavno je pokrenula inicijativu za smenu Dejana Santrača sa mesta predsednika sudijske komisije FSS.
Kako su naveli u saopštenju „njihov dopis FSS posledica je dešavanja unutar fudbalskih struktura, ali i paralelnih centara moći koji utiču na Santračove odluke – posebno u vezi sa sudijama koje dele pravdu na mečevima Železničara iz Pančeva!?“
Da li je slučajno što ovaj dopis iz Ljutice Bogdana (17. mart) stiže samo par dana (12. mart) nakon što je Željezničar pobedio OFK Beograd (2:1). Zvezda se ne žali na suđenje i na delegiranje sudija na svojim mečevima, već štite (pojedine) „male“ klubove. Ovo saopštenje je bilo, praktično, uvod u tihi rat Crvene zvezde (Terzić) i FSS (Radujko).
Iz kluba u Ljutice Bogdana je 29. marta poslat zvanični predlog. U saopštenju koje je adresirano na predsednika Saveza Dragana Džajića i generalnog sekretara Branka Radujka piše, između ostalog: „Smatramo da bismo imali drakonsku promenu u jednoj sezoni, uz finansijski pritisak na klubove i paralelno negativan uticaj na razvoj mladih igrača koji su ključni faktor finansijske održivosti klubova a paralelno i budućnosti našeg sporta.“
Što se tiče „finansijskog pritiska“, nijedan fudbalski klub u Srbiji se ne izdržava od sopstvenih prihoda već od para koje im (po zasluzi) dodeli država.
Čak ni naš najbogatiji klub se ne izdržava od sopstvenih prihoda. Terzić je ne jednom sa ponosom istakao da je Crvena zvezda prihodovala 90 miliona evra, ali je „zaboravio“ da kaže koliko je para potrošila.
Kada je u pitanju „briga za razvoj mladih igrača“ da je ona stvarna onda rukovodstvo Zvezde ne bi iniciralo (21. jun 2021) promenu kojom je korigovano pravilo o bonus igračima, tako što su klubovi Superlige u obavezi da na terenu imaju samo jednog igrača do 21. godine svih 90 minuta, umesto dvojice igrača u prvom poluvremenu.
Da sa većim brojem klubova Superliga nije idealna, tj. da bi sa manjim mogla, makar i samo malo bolje i kvalitetnije dokazuje i to da prvoplasirana Crvena zvezda posle (nekompletnog) 29. kola ima 83 boda, dok klub na poslednjem mestu, Jedinstvo iz Uba, ima 14. Meni je i samo taj podatak dovoljan da glasam za smanjenje broja klubova Superlige.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
