Dejan Tomašević, Foto: Srđan Stevanović /Starsport
Olimpijski komitet Srbije će (konačno) 11. decembra dobiti novog predsednika – „selektor svih selektora“ je odlučio da to bude Dejan Tomašević. „Nenadležni“ je procenio da se Tomašević dokazao ne samo samopregornim radom u Skupštini Srbije (bio je među najglasnijima koji je svojim kolegama u poslaničkim klupama vikao „ustaše“, već se dokazao i u čuvanju „Ćacilenda“, učešćima na mitinzima protiv „blokadera“ i davanju podrške voljenom preCedniku.
Izborni proces za novog predsednika Olimpijskog komiteta Srbije počeo je još 30. januara ove godine kada je generalni sekretar OKS Đorđe Višacki poslao pismo u kom je od granskih saveza zatraženo da do 7. februara dostave imena kandidata za novog predsednika. Činilo se tada da će Božidar Maljković „sigurno“ dobiti i treći mandat za funkciju prvog čoveka srpskog sporta.
Međutim, samo dva dana pre isteka roka za podnošenje kandidatura (5. februara) Maljković u otvorenom pismu obavestio da se zbog mešanja državnog vrha izborni proces u OKS odlaže do daljeg i da on povlači svoju kandidaturu.
– Moja odluka da se ne kandidujem na ovim izborima ima za razlog činjenicu da izbore smatram nelegalnim i nelegitimnim. U takvom marifetluku, na štetu Republike Srbije i njenih sportista, jednostavno ne želim i ne mogu da učestvujem – napisao je Maljković.
Ovo pismo je objavljeno u utorak 11. februara, a istog dana Maljković je obavestio OKS da iz „porodičnih razloga“ neće moći da obavlja funkciju predsednika i da sva ovlašćenja prenosi na potpredsednicu Milicu Đuričić (devojačko Mandić), dvostruku olimpijsku šampionku u tekvondou koja je istog dana zakazala sednicu Izvršnog odbora OKS za četvrtak 14. februar u 9.30 časova.
Kao druga tačka dnevnog reda stavljena je tema „Izborni proces u Olimpijskom komitetu Srbije“. Poslednji rok za održavanje Skupštine, prema Statutu OKS, bio je 12. februara, kada je prošlo šest meseci od završetka Letnjih olimpijskih igara u Parizu. Olimpijski komitet Srbije je već tada probio sve zakonske okvire.
Početkom aprila ove godine MOK je poslao pismo OKS u kom je između ostalog napisano da Milica Đuričić može da obavlja dužnost predsednika OKS i da „prihvata obrazloženje da izbori nisu održani zbog trenutne situacije i izuzetnih okolnosti“ i dao rok do kraja godine da se izborni proces završi u skladu sa Olimpijskom poveljom, u kojoj se, između ostalog, zabranjuje državi da se na bilo koji način meša u izbore.
Kraj godine se primakao, pretila je suspenzija, možda i isključenje iz Međunarodnog olimpijskog komiteta, prostora za odlaganje izbora predsednika više nije bilo i na iznenađenje mnogih u prvi plan je umesto Zorana Gajića, bivšeg odbojkaškog trenera i ministra za sport, izbio Dejan Tomašević.
Bivši košarkaški reprezentativac ima zavidnu karijeru ali nikad nije bio igrač ekstra klase. Nije bio baš neki košgeter, koliko me sećanje služi, u svojoj karijeri nije ni pokušao da šutira „trojku“, nije bio ni neka gromada od igrača za svoju poziciju (krilni centar), ali je, po pravilu, u svakoj utakmici postizao desetak koševa i imao približno isti toliki broj skokova.
Pre dvadesetak godina pravio sam intervju sa Ilijom Beloševićem, (i tada) našim najboljim košarkaškim sudijom. Na pitanje koji je košarkaš najteži za suđenje Belošević je bez mnogo razmišljanja odgovorio Dejan Tomašević.
„Znam da će gurnuti protivničkog igrača, ‘lupiti’ mu lakat u leđa, stati mu na nogu… ali retko kada sam uspeo to i da vidim“, objasnio je Belošević.
Za saigrače iz ekipe Tomašević je bio „zahvalan“, za protivnike je bio „prljav“ igrač. Ne sumnjam da će takav biti i kao prvi čovek srpskog sporta.
Za svoju ekipu „zahvalan“, za neistomišljenike „prljav“.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
