Zvezda je (ne)dostižna

Da je to rekao trener Novog Pazara, TSC, Željezničara… prošlo bi nezapaženo. Međutim, pošto Crvenu zvezdu i OFK Beograd usko povezuju ne samo poslovni (više od polovine igračkog kadra „romantičara“ čine bivši i sadašnji fudbaleri crveno-belih) već i rodbinski odnosi ta izjava je izazvala veliku pažnju.

Da je Krunič bio u pravu kada je rekao da nije realno da se očekuje da u duelu sa Crvenom zvezdom može nadoknaditi bodove „izgubljene“ protiv Spartaka videlo se u subotu uveče – Vladan Milojević je izveo kombinovani tim ali je i to bilo dovoljno za više nego ubedljivu pobedu.

Jednostavno, crveno-beli su u ovom trenutku u domaćem prvenstvu superiorni u odnosu na svakog rivala. Jednostavno, klub iz LJutice Bogdana je finansijski superioran, budžet crveno-belih je veći od svih ostalih superligaša zajedno. Zahvaljujući prodaji fudbalera kasa crveno-belih je ovog leta punija za dvadesetak miliona evra, a približnu svotu novca će zaraditi i od UEFA, odnosno (gotovo sigurnog) plasmana u Ligu šampiona. Naredne tri-četiri godine niko neće moći ni da im se približi. Međutim, nastave li da (nekontrolisaano) prodaju svoje talente, a da dovode (uglavnom) istrošene strance budućnost i nije baš tako svetla.

Da ne ulazim dublje sada u priču zašto tek njihove komšije su prinuđene na potpuno drugačiji koncept. Skoro svi prvoligaši imaju problem da nađu dva „bonus“ igrača dok crno-beli imaju tek dva – tri igrača koji su stariji od 21 godine. Biće ove a i sledeće sezone i pobeda i neočekivanih poraza ali da su u Humskoj 1 na dobrom putu pokazuju navijači.

Protiv kiparskog AEK-a bilo je više od dvadeset hiljada ljubitelja fudbala, ništa manje ih neće niti ni protiv Oleksandrije, više nego za čitavu prošlogodišnju sezonu. Pričao (pisao) sam već o tome da će Dragojevića, Ugrešića, Roganovića…doći na stadion da bodre tate, mame, dede, babe, tetke, stričevi, drugarice i drugovi iz škole,komšije…Natha, Kalulua, Zahida…neće.

Ne, nisam ja apriori protiv stranaca, ali taj fudbaler mora da bude duplo kvalitetniji od našeg igrača, da stvarno pravi razliku na terenu. Umesto što se troše pare (kojih ionako nema) na dovođenje stranaca, plaćanje provizije raznoraznim menadžerima, treba zasući rukave i raditi – ići od škole do škole, od sela do sela, pronalaziti talentovane klince i onda sa njima raditi. Taj rad će se isplatiti. Ne sutra, ali za dve-tri godine sigurno.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.