Trg republike
1. ŠEF KUHINJE:
Za ubistvo premijera najpre je potrebno usporiti premijera. Za to usporavanje uobičajeno je dovoljna jedna rekreativna utakmica fudbala sa pripadnicima specijalne jedinice policije. I Tito je pred smrt imao problema sa nogom.
Zatim se, među članovima specijalne jedinice, izabere jedan snajperista oštrog oka i kratke pameti, kojem treba u uvo sipati kašičicu straha od Haškog tribunala. On će pucati iz obližnje zgrade koju, dakako, obezbeđuje tajna policija.
Dok se glavna zavera sprema, potrebno je pokvariti sigurnosne kamere u dvorištu vladine zgrade i u samoj zgradi vlade. Takođe, treba pokvariti ulazna vrata, ali ne do kraja, već samo da se teško otvaraju. Tad, dok javno mnjenje ključa a politički analitičari bruje na sav glas da je premijer u vezi s mafijom, usporenog premijera dovodimo na poziciju za odstrel.
Kao psa na povocu. Neko mora da obavi prljav posao. Pa, hajde, onda, da to obavimo!
2. GOSPODIN LEGIJA:
Braćo Srbi i sestre Srpkinje, čujte moje reči, i ćutite da biste mogli čuti. Imajte na umu da sam častan, da biste mi verovali. Ako među vama ima ikoga ko je Đinđićev mio prijatelj i poštovalac, njemu kažem da Legijina ljubav prema Đinđiću nije bila manja od njegove.
A ako bi taj prijatelj zapitao zašto je Legija učestvovao u ubistvu Đinđića, moj je odgovor: ne zato što sam manje voleo Đinđića, već zato što sam više voleo Srbiju. Da li biste vi više voleli da je Đinđić živ, a da najveći naši junaci umru kao haški sužnji, ili da je Đinđić mrtav, a oni koji su se žrtvovali za otadžbinu da žive kao slobodni ljudi?
Ko je ovde tako nizak da bi hteo da bude rob? Ako ga ima, neka kaže, jer njega sam uvredio. Ko je takva kukavica, da ne bi hteo da bude Srbin? Ako ga ima, nek se javi, jer njega sam uvredio, i s njim hoću da se obračunam! Niko se ne javlja? Dakle, nikoga nisam uvredio. Učinio sam ono što biste i vi učinili, braćo i sestre. Evo, pred vama je Đinđićevo telo. Evo, oplakuju ga oni koji će uživati sve blagodeti što je on mrtav i zauzeti ugledna mesta.
3. MUŠKARAC IZ SENKE: Procesi moraju biti pod apsolutnom kontrolom! Uzroci se moraju uklanjati po svaku cenu.
ŽENA IZ SENKE: Dolazi čas kad će ispasti da atentata nije ni bilo.
MUŠKARAC: Potrebno je samo da se stvari što više raščlanjavaju, usitnjavaju i rastvaraju…
ŽENA: Baš o tome ću danas da razgovaram s našim političkim analitičarima. Oni u štampi već uveliko rade na tome.
MUŠKARAC: Mimo naših očekivanja, njegova smrt je, ipak, postala suviše značajna. Potrebno je kruniti sećanje na njegovu ličnost, rastvarati ga kiselinama patriotske politike.
ŽENA: S našim analitičarima provešćemo mrtvog Đinđića kroz sve krugove pakla. Po novinama već valjamo priče u kojima se dokazuje da se bavio i okultizmom. Specijalci „šestice“ rade na materiji od koje bi se mogao napraviti horor film.
MUŠKARAC: Važno je da Đinđićeva smrt potone u dobok zaborav! Sve mora biti pravno potkovano i istorijski kalibrirano!
4. SVEDOK: Ja sam Kujo Kriještorac. Svedok atentata na premijera Đinđića. Ubili su me dva dana posle mog svedočenja u policiji. Nemam iluzija i ništa ne očekujem. Kraj propadanja nije moguće sagledati: on se za jednu ili dve generacije neće ublažiti.
To je naša sudbina. Nećemo doživeti nove epohe. Borićemo se u potpunom mraku. Moramo se navići da to primamo bez preterane tuge. Oslonimo se jedno na drugo, i dozivajmo se u tami.
5. PRVI SLUŽBENIK: Prema našoj proceni, Aleja velikana je, u stvari, jedna velika, skupocena državna kompanija.
DRUGI SLUŽBENIK: Svi objekti su uredno popisani. Neophodna je procena.
PRVI SLUŽBENIK: Odluka naše vlade da se Aleja velikana privatizuje, genijalna je. Na naše iznenađenje i, moram reći, na moju veliku radost, javilo se vrlo mnogo ponuđača kako iz zemlje, tako i iz inostranstva. To me ispunjava ogromnim zadovoljstvom i optizmom.
SLUŽBENICA: Gospodine direktore, sve je precizno klasifikovano. Đinđićev grob je od neprocenjive vrednosti. Tu su grobovi i mnogih drugih srpskih velikana. Zavisno od ponuđača i stranih investitora, mi možemo ovde premestiti i neke druge veličine čiji posmrtni ostaci leže drugde.
DIREKTOR AGENCIJE ZA PRIVATIZACIJU: Glavni princip moje poslovne filozofije uvek je bio: ko je prestao da bude bolji nije više dobar.
PRVI SLUŽBENIK: Gospodine direktore, vi ste nenadmašni! Stopostotni talenat!
DIREKTOR: Dragi kolega, rad, istrajan rad, međunardno iskustvo i hladna glava, glavne su stvari za uspešno poslovanje. Nema tu talenta.
DRUGI SLUŽBENIK: Gospodine direktore, ohrabrili ste me da vam kažem da sam ja već prošao tu školu. Moj kredo je: ako postoji put da se nešto bolje uradi, ja ću ga sigurno naći. Po cenu života!
DIREKTOR: Sjajno, sjajno! Samo vas molim da vodite računa o vremenu. Vreme je novac, a novac je vreme! Ja sam već imao razgovore s političarima i bitnim partnerima, na najvišem nivou. Svi su nepodeljenog mišljenja da će nam Aleja doneti veliki probitak, a pre svega grobnica za Zorana Đinđića. Taj profit, racionalno iskorišćen, predstavljaće siguran zalog prosperiteta i srećnije budućnosti Srbije. Najzad…
SPONZORUŠA: Najzad, hoću da mi kupiš Aleju velikana!
DRUGI SLUŽBENIK: Slatka je…
DIREKTOR: Umukni! Najzad, nije toliko važno koliko je siromašnih u jednoj državi, nego koliko je u njoj bogatih i, više od toga, kojim bogatstvom ta elita raspolaže.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
