Ja selektor (4)

Slavoljuba Muslina koji je plasman glatko izborio su smenili, ljubomorno su za sebe čuvali razloge za to, ali ja sam ih znao i javno obećao da tako nešto neću ponoviti, a biću jeftiniji, poslušniji i ispunjavaću sve kriterijume za izbor na tu funkciju, ako ikad budu objavljeni.

Drugi put, kandidovao sam se ovako javno tačno godinu i 17 dana kasnije. Opet sam bio jedini kandidat, niko drugi nije izašao u javnost da predstavi svoj plan i obeleži svoj cilj. Tada sam sa kandidaturom izašao pre nego što je Mladen Krstajić i zvanično smenjen, da bi nekako upao u tajne „procedure“, da izlobiram po kuloarima a druge izblatim po tabloidima. I naglasio da čak iako napravim dobar rezultat neću čekati da mi otkaz spremaju danima, već ću se sam povući i ustupiti mesto nekom gorem od mene.

Prvi put pobedio me je Krstajić sa podjednakim trenerskim iskustvom, verovatno se nikad neće saznati zašto, iza zidina u Staroj Pazovi malo se šta probija napolje, a istina baš nikad. Drugi put, kad sam valjda i ja učestvovao u smeni Krstajića skoro kao Ševčenko i Ukrajina, izabrali su čoveka koji je bio dobar kandidat pre pet, šest ili više godina. Pa sam pomislio da je i moja kandidatura sad bolja kad je malo odstajala.

Ljubišu Tumbakovića su smenili nešto više od tri meseca do početka kvalifikacija za Katar 2022. Ubrzo se „saznalo“ samo da Piksi neće, kao ni Milojević, Paunović, Jokanović, Domenek, pa da Savo Milošević hoće, a u stvari neće. Ne znam samo kako iz Saveza nađoše da zovu baš sve te koji ne žele, pa pomislih da ću im možda olakšati ako se prijavim kao dobrovoljac.

Ali Piksi se popišmanio, videlo se da je tvrdio pazar, a onda su se on i Vučić brzo dogovorili dok su se slikali kako lopataju kamen temeljac neke kineske fabrike u Srbiji. I potraja Piksi duže od svih pomenutih zajedno, kažu 1.683 dana do trenutka kad je na terenu na utakmici sa Albanijom ponudio ostavku. Sve će to narod poplatiti, ali šta ćemo sada sa selektorom, biće da je došlo vreme za nas uporne.

Sada 60 sati od kad je Piksi pomenuo ostavku, svi moji ranije pobrojani kvaliteti su još izraženiji jer su čuvani na suvom i hladnom mestu, isto je i sa komparativnim prednostima. Znam i previše o srpskom fudbalu pa sam odavno izgubio sve iluzije, znam da se „pravilno kaže“ i uspeh i neuspeh, pa sam naučio i da ih ne razlikujem. Za dva minuta naučim napamet odozgo određen sastav ekipe sa sve rezervama, u dva noću ga biflam tečno, a kamoli pred novinarima.

Na neočekivana pitanja ne odgovaram kao godinama Savez Danasu, Milivojević, Vidić i Matić i sve ostale „poražene snage“ mi nikad nisu bili simpatični. Kokeza mi je uvek bio sumnjiv zbog one čalme oko glave na početku karijere, a Bjeković jer je bio prisan sa Piksijem skoro kao Vučić.

Očekujem prećutnu podršku Dragana DŽajića kako samo on to ume, i ostalih oko njega tome vičnih, a pre svega da befel da Vučić. I tako u inat svim blokaderima dokaže kako je zbog njih potonuo srpski fudbal. Sa mnom na kormilu reprezentacije.

Svestan da sigurno ima i gorih kandidata, onih koji bi radili i za manje para i to još lošije, ipak priželjkujem poziv. Pa ako me se sada ne sete, probaću ja i peti put.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.