Neka glupa pravila

Da pomenemo samo tvrdoglavo žmurenje na činjenicu da se svet, pa i košarka menja, zbog čega su „izgubili“ elitno evropsko klupsko takmičenje, pa pokušaj da se „imitira“ FIFA po principu „videla žaba da se konji potkivaju…“. Nisu videli da novac preuzima vlast nad profesionalnim sportom, nisu se prilagodili, i u klupskim takmičenjima ostali u prašini.

Da bi pokazali atrofirane mišiće, izmislili su kvalifikacione „prozore“ za svoja reprezentativna takmičenja, u terminima kad najbolji igrači imaju klupske obaveze i tako i od toga napravili festival potproseka koji malo ko gleda. Ne videvši da je FIFA (UEFA) sve videla bolje, ranije i, bez obzira na mnoge stečene mane, te i dalje stoji postojano, suvereno i prebogato.

U reprezentativnoj košarci gde je zadržala vlasnički ekskluzivitet FIBA je, osim pomenutih „vindovsa“, po pitanju suđenja napravila još veću egomanijačku brljotinu. Najboljim sudijama, koji naravno sude u Evroligi, „ljubomorno“ je spuštena rampa za FIBA takmičenja, i od onda, a ima tome već mnogo vremena, napravila cirkus.

Suđenje je postalo rak rana na svim nivoima takmičenja, to što tu i tamo ispliva i „namera“ je kap u moru neviđenog neznanja arbitara sa „FIBA znakom“ koji su često skupljeni „i s koca i s konopca“. Ulozi su veliki, čitave nacije željno očekuju ta takmičenja, a onda komande preuzimaju uniformisane neznalice.

Slično je i ovih dana na Evrobasketu, ali je FIBA uspela da i u toj gluposti pomeri granice na više. Navodno je usvojen „kriterijum“ po kome je dozvoljena jača „kontakt igra“, ili kako su oni to već interno nazvali. Dakle, pravila igre postoje, ali kad FIBA usvoji „smernice“ koga briga što to onda nije isti sport.

Dozvoljena je „tuča“, odbrana rukama, „remplovanje“, možda i više „muški“ nego što je to u basketu 3×3, a to sa košarkom nema veze. Reče pre neko veče Svetislav Pešić da su „kriterijumi“ takvi i da moramo da im se prilagodimo. Nažalost je u pravu. Ali na sreću i to ima granice.

FIBA je radi „popularizacije“ košarke (čitaj: pokušaja pabirčenja neke kinte više, opet gledajući ka FIFA, UEFA) povećala broj učesnika Evrobasketa sa 16 na 24. I ni po jada što su neki evidentno zalutali na ovaj evrosamit, već što bi posledice „popularizacije“ mogle da budu mnogo skuplje.

Nije da samo oni biju, biju i ovi skuplji, ali nije baš normalno da „kineske vaze“, igrači sa milionskim ugovorima, ne budu zaštićeni od kasapa koji nemaju šta da izgube. I kojima se sviđa da sudije ne mogu da sude baš sve faulove koje praviš, pa ni one najgrublje.

Ne bismo o povredama, bilo je njih i pre ovih „smernica“, ali je prosto neverovatno da „krovna“ košarkaška organizacija, da bi pokazala zube u nekoj njihovoj borbi sa vetrenjačama, svesno ugrožava baš suštinu košarke, dakle, pošto je pojela samu sebe, sad ždere i supstancu igre.

Ni za ovaj „nesportski faul“ nema ko da je kazni.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.