Subotica, Sukobi, Subota…

Neću dozvoliti ni toliku trunku euforije da kažem koji je to po redu „večiti derbi“ fudbalera Crvene zvezde i Partizana, iako bi ova utakmica u sebi mogla da ima dosta toga „baš“ fudbalskog i za oči onih neiskvarenih ljubitelja ovog sporta, kolikogod ih bilo. Crveno-beli formirali su najskuplji tim u svojoj istoriji. LŠ im je izmakla, ali su i za Ligu Evrope dovoljno jaki, o srpskim prilikama da ne govorimo. Dominiraju već da se ne broji, bili su ihaha pogurani ka toj dominaciji, sada su i po ceni nedostižni za ovdašnje rivale.

S druge strane, ovoga puta je „jači razlog“ za večiti derbi ekipa Partizana. Da ne evociramo šta se sve dešavalo sa ovim klubom i timom, tek sad je to sastav od velike većine klinaca, što iz sopstvene omladinske škole, što iz škola u regionu, posebno crnogorskih. Plus, nekoliko iskusnijih. Koji su vratili publiku na tribine, pokazali talenat i kvalitet, pa i mnoge slabosti koje su im navijači oprostili. Ali im daju podršku.

I, kad bi trebalo da se uživa u fudbalu, „na vreme“ je dato do znanja da se svima iole normalnima ne preporučuje da idu na stadion, dakle, sve je kao pre, ništa deca, ništa nemoćni za tuču ili bar bežaniju. Neće da valja, na tribinama, ispred njih, u gradskom prevozu, pa i u prigradskom, i na autoputu, i na putevima nižeg reda…

Slike iz Subotice u nedelju uveče koje su preplavile društvene mreže bez obzira na svu predistoriju, delovale su nadrealno. Na desetine nekih tipova u mraku osvetljeni samo bakljama trkom prelaze neku ulicu i svi u rukama drže motke koje su ustvari držalje za alatke, ispred njih su policijske marice, automobili, pa i sami policajci, kojima fale samo kokice pri gledanju predstave.

U opremi postova piše da su „navijači“ Zvezde napali „navijače“ Partizana koji su bili na utakmici svog kluba sa domaćim Spartakom, ne piše ko je na slikama. Ni dva dana kasnije iz MUP-a o tome ni reč: koliko je povređenih i eventualno uhapšenih bilo nakon toga. Koa da se nije desilo, ili je plod veštačke inteligencije.

Navijačke tuče iz „romatičnog“ perioda 80-ih i 90-ih više ne postoje, ovo što većina medija naziva navijačima, već par decenija to nije. Od trenutka kad su u krivičnom delu ili prekršaju oni postaju nešto sasvim drugo, ili staju u navodnike. I nije ovo u Subotici mogla biti tuča navijača, nego su neki huligani sačekali gledaoce utakmice Spartak – Partizan (kakvi god su ti „gledaoci“).

I nije ono onomad bilo isto to, nego su huligani sa istim držaljama sačekali gledaoce sa košarkaške utakmice Partizana ispred Arene. A potom su i „navijači“ napali neki kafić u okolini tog objekta i razbili ga, pa su opet „navijači“ na skuterima napali „navijače“ u automobilima na „Gazeli“ i pripucali, ali su ovi drugi valjda bili bolje naoružani. Jel o navijačlima i o fudbalskom derbiju pričamo?

U subotu, nažalost, kao četvrto „s“ za naslov u navodnom srpskom kvadrovanju možemo napisati samo- sranje. Na prilazima Beogradu, na gradskim ulicama, po kafanama, oko stadiona, možda i na njemu. Policija koja je ranije dosta toga uspela da predupredi sada je više nego sumnjiva.

Niko ne zna šta je njima naređeno, šta nalaže rejting, a posebno koje „navijače“, kad i zašto policija smatra više „svojima“. Sve zajedno, možda bude lepo gledati odmeravanje ovih klinaca sa ovim aždajama na terenu.

Ali kod kuće, sa spuštenim roletnama.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.