10 najboljih psiholoških trilera prošlog veka

U središtu su obično likovi koji se bore sa sopstvenim demonima, a zapleti su puni neizvesnosti, paranoje i skrivenih motiva. Žanr i danas privlači milione gledalaca, o čemu svedoče savremeni hitovi poput Crnog labuda, Parazita i Iščezle, ali pravi temelji psihološkog trilera leže u klasicima 20. veka, piše Index.hr.

Od jezivih remek-dela Alfreda Hičkoka do mračnih filmova Dejvida Finčera iz devedesetih, Collider je izdvojio deset naslova koji su oblikovali žanr i koji i dalje ostavljaju snažan utisak na publiku.

10. Wake in Fright (1971)

Buđenje u strahu prava je noćna mora smeštena u sparnu atmosferu australijske pustinje. Film istražuje brutalnost, muškost i moral kroz priču o učitelju Džonu Grantu (Geri Bond) koji na putu ka Sidneju ostaje zarobljen u malom rudarskom gradu. Nakon izgubljene opklade, upada u vrtlog alkohola, nasilja i ludila koji ga dovodi do samog ruba razuma.

Film duboko zadire u australijski identitet, prikazujući sukob ruralnog i urbanog sveta, kao i moralnu prazninu skrivenog nasilja. Najpoznatija i najkontroverznija scena prikazuje lov na klokane, snimljen tokom stvarnog lova.

Brutalan, sirov i autentičan, film je postao kultni klasik, a na zahtev Martina Skorsezea prikazan je dvaput na Filmskom festivalu u Kanu — što je retka čast.

9. Rebecca (1940)

Prvi američki film Alfreda Hičkoka i jedini koji je osvojio Oskara za najbolji film, Rebeka je remek-delo tihe napetosti i potisnute strasti. Džoan Fonten tumači mladu ženu koja se udaje za bogatog udovca Mak­sima de Vintera (Lorens Olivije) i seli na njegovo imanje.

Tamo otkriva mračnu senku pokojne supruge Rebeke, koja i dalje dominira životima svih oko sebe.

Hičkok vešto gradi atmosferu teskobe kroz gotičku scenografiju i izvanredne glumačke izvedbe. Rebeka je priča o identitetu, nesigurnosti i opsesiji, a neizvesnost raste sa svakim kadrom. Film do danas ostaje savršen primer Hičkokove sposobnosti da iz svakodnevnih situacija izvuče duboki nemir.

8. Persona (1966)

Persona Ing­mara Bergmana jedno je od najintenzivnijih istraživanja ljudskog uma u istoriji filma. Nakon živčanog sloma, slavna glumica Elizabet Vogl­er (Liv Ulman) prestaje da govori i odlazi na odmor sa medicinskom sestrom Anom (Bibi Anderson).

Njihov odnos postaje sve neobičniji i teskobniji dok se granice između dve žene počinju zamućivati.

Film spaja filozofiju, psihologiju i nadrealizam u hipnotičku celinu. Sa minimalnim dijalogom, ali snažnim emocijama, Persona istražuje pitanje identiteta i dualnosti. To je film koji odbija jasne odgovore i ostaje fascinantno iskustvo i decenijama nakon premijere.

7. Diabolique (1955)

Francuski klasik Zlobnici reditelja Anrija-Žorža Kluzoa spaja misteriju, napetost i horor u priču punu preokreta. Kristina (Vera Kluzo), supruga okrutnog direktora škole, udružuje se sa njegovom ljubavnicom Nikol (Simona Sinjore) kako bi ga se rešile.

Međutim, nakon ubistva, počinju ih progoniti neobjašnjivi događaji.

Film izvanredno gradi teskobu i nesigurnost, terajući gledaoca da preispita sve što vidi. Do samog kraja ostavlja publiku bez daha, a njegov uticaj na kasnije trilere — uključujući i Hičkokov Psiho — neprocenjiv je.

6. Seven (1995)

U mračnoj i kišnoj metropoli, dvojica detektiva — iskusni Somerset (Morgan Frimen) i mladi Mils (Bred Pit) — pokušavaju da pronađu serijskog ubicu koji svoja zlodela zasniva na sedam smrtnih grehova. Dejvid Finčer stvara klaustrofobičnu atmosferu punu prljavštine, moralne truleži i beznađa.

Sedam je vizuelno upečatljiv i emocionalno razoran film koji istražuje granicu između dobra i zla. Svojim šokantnim završetkom i pesimističnim tonom postao je jedan od najvažnijih trilera devedesetih i nezaobilazna prekretnica žanra.

5. Rear Window (1954)

Hičkokovo remek-delo Prozor u dvorište prikazuje fotografa L. B. Džefrisa (Džejms Stjuart) koji zbog povrede ne može da napusti stan, pa dane provodi posmatrajući komšije. Kada posumnja da je jedan od njih počinio ubistvo, znatiželja prerasta u opsesiju.

Film majstorski koristi ograničen prostor i subjektivnu perspektivu kako bi gledaoca doslovno zatvorio u Džefrisov stan. Njegov pogled postaje naš, a svaka sumnja i svaki strah deluju stvarno. Prozor u dvorište ostaje savršen spoj misterije, napetosti i Hičkokove rediteljske genijalnosti.

4. Peeping Tom (1960)

Kada je premijerno prikazan, Smrt u očima Majkla Pauela izazvao je skandal i gotovo uništio rediteljevu karijeru. Međutim, s vremenom je stekao status jednog od najvažnijih i najhrabrijih trilera svih vremena.

Priča prati Marka Luisa (Karlhajnc Bem), povučenog pomoćnika kamermana koji noću ubija žene i snima njihove poslednje trenutke.

Dok mu policija ulazi u trag, razvija se i njegova neobična povezanost sa komšinicom Helen (Ana Mesi). Film na zastrašujući način prikazuje spoj fascinacije i užasa, ali i preispituje granice između umetnosti, nasilja i posmatranja.

3. The Night of the Hunter (1955)

Jedini film koji je režirao Čarls Loton, Noć lovca danas je priznat kao pravo remek-delo. Robert Mičam tumači harizmatičnog, ali monstruoznog lažnog propovednika Harija Pauela, koji pokušava da se domogne novca koji je sakrio osuđeni zločinac.

Film kombinuje bajkovitu simboliku sa mračnim tonovima i stvara vizuelno zadivljujuću priču o zlu koje vreba pod maskom religije. Noć lovca očarava svojom poetičnošću, ali i dubokom jezom koja prožima svaki kadar.

2. Psycho (1960)

Niko ne barata napetošću kao Alfred Hičkok, a Psiho je dokaz njegovog majstorstva. Tajnica Merion Krejn (Dženet Li) krade novac svog poslodavca i beži iz grada, ali utočište pronalazi u zlokobnom motelu Bejts, kojim upravlja tihi, čudnovati Norman Bejts (Entoni Perkins).

Film iz osnova menja žanr trilera, a kultna scena tuširanja postala je jedan od najpoznatijih trenutaka u istoriji filma. Psiho spaja horor, misteriju i psihološku studiju ljudske izopačenosti i ostaje bezvremenski klasik koji i danas uznemirava i fascinira.

1. Silence of the Lambs (1991)

Kad jaganjci utihnu savršeno balansira između psihološke napetosti i čistog horora. Džodi Foster tumači Klaris Starling, mladu FBI kadetkinju koja mora da ispita zatočenog serijskog ubicu i briljantnog psihijatra Hanibala Lektera (Entoni Hopkins) kako bi pronašla drugog ubicu poznatog kao „Bafalo Bil“.

Reditelj Džonatan Demi gradi napetost kroz dijalog, pogled i tišinu, a ne kroz jeftine trikove. Hopkinsov Lekter istovremeno je fascinantan i zastrašujući, dok Klarisina ranjivost daje filmu dubinu i ljudskost. Kad jaganjci utihnu nije samo izvanredan triler, već i studija straha, moći i inteligencije — film koji ni danas ne gubi snagu svog užasa.