10 filmova koji će vas uznemiriti, a nisu horori

Reč je o pričama koje se ne plaše da se suoče sa ljudskom prirodom, izolacijom ili egzistencijalnom teskobom i koje deluju poznato, ponekad i neprijatno blisko, prenosi Index.hr.

Iako se uznemirujuća iskustva najčešće vezuju za horore, neka od njih kriju se u intimnim dramama i psihološkim trilerima. Prema kritičarima Collidera, ovo su filmovi koji nisu horori, ali će vas proganjati.

10. Stalker (1979)

Film Andreja Tarkovskog prati vodiča (Aleksandar Kajdanovski) koji dvojicu muškaraca vodi kroz tajanstvenu Zonu do sobe koja navodno ispunjava želje. Sporim tempom gradi osećaj dislokacije i filozofske dubine, usmeravajući se više na unutrašnja putovanja likova nego na sam cilj.

Ovo naučnofantastično ostvarenje ostalo je upamćeno po pitanjima koja postavlja, pustim pejzažima i izraženo sporom ritmu. Uprkos nedostatku akcije, ostavlja snažan utisak upravo zbog odgovora koje odbija da pruži.

9. La Strada (1954)

U filmu Federika Felinija, putujući snagator Zampano (Entoni Kvin) kupuje naivnu Đelsominu (Đulijeta Masina) od njene majke i vodi je sa sobom. Ona je izložena poniženjima sve dok susret sa cirkuskim akrobatom (Ričard Bejshart) ne podstakne promenu u Zampanu.

Odbija da ponudi jednostavno iskupljenje ili jasnu moralnu osudu. Zampano spoznaje saosećanje tek kada je prekasno, ostavljajući gledaoce sa osećajem tuge i krivice.

8. A Ghost Story (2017)

Muškarac (Kejsi Aflek) pogine u saobraćajnoj nesreći i vraća se kao duh, nesposoban da napusti kuću u kojoj je živeo. Dok posmatra svoju udovicu (Runi Mara) kako prolazi kroz proces tugovanja, film se pretvara u meditaciju o vremenu, sećanju i postojanju.

Reditelj Dejvid Loveri koristi duge kadrove i minimalan dijalog kako bi stvorio osećaj egzistencijalnog užasa. Film je podelio publiku, ali retko koga ostavlja ravnodušnim.

7. Under the Skin (2013)

Skarlet Johanson tumači tajanstvenu ženu koja zavodi usamljene muškarce na škotskim visoravnima. U naučnofantastičnom filmu Džonatana Glejzera nelagodnost proističe iz onoga što je tek naznačeno, a ne iz direktnog objašnjenja.

Minimalan dijalog, snažne vizuelne slike i sugestivna kinematografija stvaraju trajnu teskobu. Film primorava gledaoce da čovečanstvo sagledaju iz spoljašnje, otuđene perspektive.

6. Manchester by the Sea (2016)

Kejsi Aflek tumači muškarca koji se nakon bratove smrti vraća u rodni grad i preuzima brigu o tinejdžerskom nećaku. Povratak ga primorava da se suoči sa traumatičnom prošlošću obeleženom gubitkom i krivicom.

Film Keneta Lonergana gradi svoju težinu kroz suptilne, svakodnevne trenutke tuge. Odbijanje romantizacije bola i izostanak katarze čine ga posebno potresnim.

5. Melancholija (2011)

Film Larsa fon Trira započinje pretnjom sudara planete sa Zemljom. Radnja se smenjuje između svadbene proslave i rastućeg osećaja neizbežnosti, dok depresija glavne junakinje (Kirsten Dunst) postaje svojevrsna prednost.

Film se bavi tugom, nihilizmom i prihvatanjem kraja. Egzistencijalni očaj prikazan je kao nešto od čega se ne može pobeći.

4. The Elephant Man (1980)

U filmu Dejvida Linča, dr Frederik Trejvs (Entoni Hopkins) spasava Džona Merika (Džon Hert) od iskorišćavanja kao cirkuske atrakcije. U središtu priče nalazi se ljudsko dostojanstvo suočeno sa okrutnim pogledom društva.

Film gradi empatiju bez senzacionalizma i površnih šokova. Pravi izvor užasa nije Merikova deformacija, već ravnodušna i radoznala okrutnost okoline.

3. Oldboy (2003)

O De-su (Čoi Min-sik) biva zatočen petnaest godina bez objašnjenja, a nakon oslobađanja ima pet dana da pronađe otmičara. Film se isprva razvija kao priča o osveti, sve do šokantnog obrta.

Umesto katarze, Park Čan-vuk ostavlja publiku suočenu sa moralnim raspadom protagonista. Iskupljenje izostaje, a preostaje samo spoznaja o dubini ljudske okrutnosti.

2. Requiem for a Dream (2000)

Film Darena Aronofskog prati likove čiji se životi urušavaju zbog zavisnosti. Majka (Elen Berstin), sin (Džared Leto) i njegova devojka (Dženifer Koneli) postepeno tonu u destruktivne obrasce. Snaga filma leži u akumuliranoj patnji koja gledanje čini izrazito teškim. Deluje i kao upozorenje i kao kritika američkog sna.

1. The Zone of Interest (2023)

Film Džonatana Glejzera donosi potresan prikaz ravnodušnosti tokom Holokausta. Prati porodicu zapovednika koncentracionog logora koja živi mirno, nadomak mesta masovnog zločina. Nasilje se ne prikazuje vizuelno, već se prenosi zvukom, koji postaje glavni izvor užasa. Ostvarenje suočava gledaoce sa banalnošću zla i neprijatnom spoznajom saučesništva.