13 filmskih rimejkova koji su bolji od originala

Najnoviji primer je „Trkač“ (The Running Man), zasnovan na istoimenom romanu Stivena Kinga, koji je nedavno stigao u bioskope sa Glenom Pauelom u glavnoj ulozi. Ostaje da se vidi da li će nova verzija nadmašiti original iz 1987, u kojem je glavnu ulogu igrao Arnold Švarceneger, prenosi Index.hr.

Iako se to retko dešava, ponekad rimejkkovi mogu biti bolji od originalnih filmova. Portal The Hollywood Reporter izdvojio je 13 filmova kojima je to pošlo za rukom.

Casino Royale (2006)

Originalni „Casino Royale“ iz 1967, sa Dejvidom Nivenom u ulozi ostarelog Džejmsa Bonda, bio je čista parodija špijunskog žanra, nalik franšizi „Austin Powers“. Nasuprot tome, rimejk iz 2006. doneo je grubog i hladnokrvnog Bonda u liku Danijela Krejga, čija se prva misija vrti oko napete partije pokera s visokim ulozima protiv Le Šifra, zlikovca kojeg maestralno glumi Mads Mikelsen.

Iako Bond, kao i obično, osvaja devojku – zagonetnu Vesper Lind (Eva Grin) – njena ga smrt uništava. Klimaks filma, u kojem ranjava gospodina Vajta i hladnokrvno se predstavlja, postao je kultni trenutak koji je redefinisao franšizu za novu generaciju.

The Fly (1986)

Iako se original iz 1958. više držao kratke priče Džordža Langelana, danas deluje zastarelo, sa sporom radnjom i ukočenom glumom. Njegov jedini adut je uznemirujuća završna scena. Rimejk Dejvida Kronenberga iz 1986, sa Džefom Goldblumom u glavnoj ulozi, podigao je priču na potpuno novi nivo.

Umesto misterije, Kronenberg je stvorio telesni horor i dirljivu tragediju o ambicioznom naučniku Setu Brandlu, čiji eksperiment krene po zlu na najstrašniji mogući način. Ko može da zaboravi srceparajuću završnicu u kojoj neprepoznatljivo čudovište moli voljenu ženu (Džinu Dejvis) da mu skrati muke.

His Girl Friday (1940)

Film „Naslovna stranica“ iz 1931. bio je uspešna adaptacija brodvejske predstave, ali se teško može meriti sa klasičnom skrubol komedijom Hauarda Hoksa iz 1940. godine. Hoksov genijalan potez bio je pretvaranje glavnog muškog lika, reportera Hildi, u žensku ulogu – i ujedno bivšu suprugu urednika Voltera.

Rozalind Rasel ravnopravno parira Keriju Grantu, a njihov munjevito brzi dijalog postavio je rekord u broju izgovorenih reči u minutu. Film obožava i Kventin Tarantino, koji je rekao: „Video sam Njegovu devojku Petko i pomislio da je to najbolji film koji sam ikada video.”

It (2017)

Iako je Tim Kari bio neverovatan kao Penivajz u televizijskoj miniseriji iz 1990, rimejk iz 2017. nadmašio ga je u više ključnih aspekata. Uvodna scena sa Džordžijem znatno je strašnija i krvavija, a Bil Skarsgard je kao klovn koji menja oblike znatno jeziviji, zamenivši Kerijev humoristični pristup čistim terorom.

Osim toga, film iz 2017. odlično funkcioniše i kada Penivajz nije na ekranu, zahvaljujući snažnim dečjim glumačkim izvedbama, dok je original često delovao kao da samo čekamo sledeću pojavu Tima Karija.

Little Women (2019)

Za čitavu jednu generaciju, verzija „Malih žena“ iz 1994. u režiji Džilijan Armstrong bila je standard. Ali Greta Gervig je 2019. snimila inovativnu i emocionalno snažnu adaptaciju, koja isprepliće priču o sestrama Marč sa biografijom autorke Luiz Mej Olkot.

Gervig baca novo svetlo na roman, ne žrtvujući toplinu i srce koje su ključne za svaku veliku adaptaciju.

Ocean’s Eleven (2001)

Originalni „Okeanovih 11“ iz 1960. bio je opušten i pomalo neuglačan film, više druženje glumačke ekipe nego kriminalistička priča. Rimejk Stivena Soderberga iz 2001. doneo je brzu, preciznu i pedantno organizovanu verziju pljačke, gde svaki član tima — od Breda Pita do Meta Dejmona — ima jasno definisanu ulogu. Soderbergov film je besprekorno izveden i znatno efektniji od originala.

The Parent Trap (1998)

Diznijev klasik „Zamka za roditelje“ iz 1961. dobio je rimejk iz 1998, koji ga je nadmašio zahvaljujući neverovatnoj dvostrukoj ulozi mlade Lindzi Lohan. Njena interpretacija dve potpuno različite sestre bliznakinje postala je kultna, a Meredit Blejk (Elejn Hendriks) i danas je jedna od omiljenih filmskih „negativki“.

Scarface (1983)

Rimejk Brajana de Palme „Lice s ožiljkom“ iz 1983. uzeo je osnovu Hoksovog filma iz 1932. i pretvorio je u grandioznu, nasilnu operu kapitalizma i kokaina. Scenario Olivera Stouna prati uspon i pad Tonija Montane, imigranta koji otelotvoruje najmračnije impulse američkog sna.

Film je više mit nego realizam — krvava moralna parabola o čoveku koji je dobio sve što je želeo, da bi na kraju shvatio da ništa nema smisla.

Some Like It Hot (1959)

Nije iznenađenje da je komedija Bilija Vajldera „Neki to vole vruće“ iz 1959. bolja od svojih prethodnika — mnogi je smatraju najboljom filmskom komedijom svih vremena.

Uz Merilin Monro, Tonija Kertisa i Džeka Lemona, film ostaje remek-delo humora i ritma, sa jednom od najpoznatijih filmskih replika: „Pa, niko nije savršen!“

A Star is Born (2018)

Iako je teško porediti različite verzije filma „Zvezda je rođena“, Kuperova verzija iz 2018. nadmašila je promašenu verziju iz 1976. sa Barbrom Strajsend i Krisom Kristofersonom, ponajviše zahvaljujući snažnoj hemiji između Bredlija Kupera i Lejdi Gage. Dok su obe pevačice dobile Oskara za originalnu pesmu, danas je svima u glavi „Shallow“.

The Thing (1982)

„Stvor“ Džona Karpentera predstavlja jedan od najboljih horor filmova svih vremena. Za razliku od solidnog, ali zastarelog originala iz 1951, Karpenterov film uranja u paranoju, identitetsku nestabilnost i potpuni užas. Revolucionarni praktični efekti Roba Botina i zlokobna muzika Enija Morikonea i danas šokiraju. Film završava nihilistički, ostavljajući pitanje: da li je onaj drugi još čovek?

True Grit (2010)

Snimiti rimejk filma koji je Džonu Vejnu doneo Oskara delo­valo je kao rizik, ali braća Koen su to uspela filmom „Čovek zvan Hrabrost“ iz 2010. Verna i mračna priča o Meti Ros (Hejli Stajnfeld) i Rusteru Kogbernu (Džef Bridžis) vraća se Portisovom romanu, skidajući sjaj holivudske romantizacije i nudeći surovu, realističnu verziju Divljeg zapada.

True Lies (1994)

Holivud često poseže za francuskim filmovima, ali malo koji rimejk uspe da nadmaši original. Među izuzecima je Kameronov film „Istinite laži“, rimejk komedije „La Totale!“ iz 1991. Opremljen ogromnim budžetom, Arnoldom Švarcenegerom u glavnoj ulozi i spektakularnim akcionim scenama, Kameron je isporučio film koji je priču podigao na potpuno novi nivo.