7 filmova koje su uništile priče iza kamere, a ne kvalitet

Najčešće se razlog krije u samom filmu – lošem scenariju, slaboj režiji ili nezanimljivoj priči, prenosi Index.hr.

Međutim, ponekad neuspeh nema nikakve veze sa onim što gledamo na platnu, već sa onim što se dešava izvan njega.

Bilo da je reč o pogrešnim odlukama studija, kontroverzama ili jednostavno lošem trenutku, neki su filmovi osuđeni na propast pre nego što su uopšte stigli do publike.

Collider je izdvojio sedam filmova koji pokazuju da uspeh na bioskopskim blagajnama nije uvek odraz kvaliteta, već često rezultat sreće, tajminga i okolnosti koje niko ne može da predvidi.

The Last Duel (2021)

Ridli Skot je filmom Poslednji dvoboj imao sve preduslove za uspeh: vrhunsku glumačku postavu, zanimljivu istorijsku priču, poznatog reditelja i pozitivne kritike. Ipak, ništa od toga nije bilo dovoljno.

Film, koji je koštao oko 100 miliona dolara, zaradio je tek nešto više od 30 miliona. Skot je neuspeh pripisao „milenijalcima sa mobilnim telefonima“, ali stvarnost je bila složenija.

Iako vizuelno impresivan i glumački snažan, film je imao tešku temu, dugo je trajao i izašao je u vreme kada su se bioskopi tek oporavljali od pandemije kovida 19.

Gledaoci su tada pažljivije birali šta će pogledati u bioskopu, a mračna srednjovekovna drama nije bila privlačna široj publici. S vremenom je, međutim, Poslednji dvoboj stekao novu publiku na striming platformama i dobio priznanje koje zaslužuje.

The Flash (2023)

U početku jedan od najočekivanijih DC-jevih filmova, Flash se ubrzo pretvorio u projekat opterećen skandalima. Glavni glumac Ezra Miler bio je u središtu brojnih pravnih problema i uznemirujućih incidenata, što je filmu donelo lošu reklamu i gotovo onemogućilo klasičnu promociju.

Studio je imao blokbaster koji nije mogao lako da promoviše, a deo publike odlučio je da bojkotuje film zbog kontroverzi oko glavne zvezde.

Na sve to nadovezale su se godine produkcionih odlaganja, brojni kreativni preokreti iza kulisa, kao i najava potpunog restarta DC svemira pod vođstvom Džejmsa Gana.

Kada je film konačno stigao u bioskope, delovao je zastarelo i nevažno. Kritičari i gledaoci ostali su razočarani, a film je već prvog vikenda prikazivanja doživeo neuspeh i jedva pokrio svoje troškove.

Snow White (2025)

Diznijeva igrana verzija Snežane trebalo je da oživi klasičnu bajku u savremenom ruhu, ali je pre premijere postala jedan od najkontroverznijih projekata studija. Negativne reakcije pratile su gotovo svaku odluku – od izbora glumaca do načina prikazivanja patuljaka.

Glavna glumica Rejčel Zegler postala je meta žestokih rasprava, a njene izjave i izjave Gal Gadot, koja je tumačila zlu kraljicu, dodatno su podelile javnost.

Do trenutka kada je film stigao u bioskope, šteta je već bila učinjena. Ogroman budžet učinio je profitabilnost gotovo nemogućom, a uz osrednje kritike i slab interes publike, Snežana nije uspela da opravda očekivanja.

Ni Diznijeva moćna marketinška mašinerija nije mogla da promeni utisak da je čarolija njihovih rimejkova jednostavno nestala.

John Carter (2012)

Ako postoji „spomenik“ holivudskim promašajima, John Carter bi sigurno bio uklesan među prvima.

Diznijeva adaptacija naučno-fantastičnog romana Edgara Rajsa Barouza imala je sve: ogroman budžet, poznatog reditelja, atraktivnu glumačku postavu i materijal koji je inspirisao filmove poput Ratova zvezda i Avatara. Međutim, marketing je bio potpuni promašaj.

Trejleri nisu jasno pokazali o kakvom je filmu reč, plakati su bili bezlični, a sam naslov – generički i neprivlačan. Publika jednostavno nije znala šta može da očekuje.

Rezultat je bio katastrofalan: film je zaradio 281 milion dolara uz budžet od 307 miliona, što je Dizni primoralo da javno prizna gubitke i otkaže planirane nastavke. Iako nije bio loš film, John Carter je postao žrtva loše komunikacije i korporativne nezainteresovanosti, baš u trenutku kada je Dizni preusmerio fokus na kupovinu Lukasfilma.

The Interview (2014)

Film Intervju Seta Rogena i Džejmsa Franka, satira o atentatu na severnokorejskog vođu, od komedije se pretvorio u međunarodni skandal.

Nakon što je film naišao na ogorčenje severnokorejske vlade, usledio je veliki sajber napad na Sony Pictures, koji su mnogi pripisali hakerima iz Severne Koreje. Zbog pretnji terorističkim napadima, najveći bioskopski lanci odbili su da prikazuju film, a Sony je bio primoran da povuče planiranu distribuciju.

Ono što je trebalo da bude drska politička komedija postalo je globalni bezbednosni problem. Sonijeva odluka da film objavi digitalno bila je hrabra, ali i finansijski rizična.

Iako je Intervju kasnije postao jedan od najuspešnijih VOD naslova u istoriji, nikada nije dobio priliku za pravu bioskopsku distribuciju. Njegov potencijal bio je uništen pre nego što je publika uopšte mogla da odluči da li joj se dopada ili ne.

The Shawshank Redemption (1994)

Danas se Bekstvo iz Šošenka smatra jednim od najboljih filmova svih vremena, ali kada je 1994. stigao u bioskope, bio je potpuni promašaj. Film je zaradio samo 16 miliona dolara, iako je koštao 25 miliona.

Glavni razlog bio je loš tajming – u isto vreme prikazivali su se Forest Gamp, Petparačke priče i Kralj lavova.

Ni sjajne kritike nisu pomogle – zatvorska drama sa teškim naslovom jednostavno nije privukla publiku. Međutim, pravi trijumf stigao je kasnije.

Kada se pojavio na VHS-u, usmena preporuka odigrala je ključnu ulogu i film je postao simbol nade i prijateljstva. Danas je Bekstvo iz Šošenka jedan od najbolje ocenjenih filmova na IMDb-u.

Citizen Kane (1941)

Danas se smatra jednim od najvećih remek-dela filmske umetnosti, ali je 1941. Građanin Kejn bio komercijalni fijasko. Glavni razlog bio je uticaj medijskog mogula Vilijama Randolfa Hersta, čiji je život poslužio kao inspiracija za lik Čarlsa Fostera Kejna.

Uvređen načinom na koji je prikazan, Herst je iskoristio svoje novine kako bi sabotirao film – zabranio je njegovo pominjanje, a bioskopima pretio ako ga prikažu.

Zbog te medijske blokade film je propao u bioskopima, uprkos pohvalama kritičara. Godinama je Građanin Kejn bio poznat samo u uskim krugovima filmofila, dok je šira publika ostala uskraćena za njegovo otkriće.

Tek nakon Herstove smrti film je ponovo prikazan i konačno dobio priznanje koje zaslužuje. Danas se smatra zlatnim standardom filmskog stvaralaštva i simbolom borbe umetnosti protiv moći.