A šta je to diskriminacija?

Od 1948. godine u obavezi smo da poštujemo principe Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, prema kojoj nije dozvoljen nijedan vid diskriminacije (prema rasnoj, etničkoj, polnoj, seksualnoj, starosnoj i bilo kojoj drugoj pripadnosti). Sa osloncem na taj dokument donet je i pomenuti zakon, kao i Zakon o ravnopravnosti polova. Načela Deklaracije utkana su i u mnoge naučne discipline, pa se tako i u lingvistici izdvajaju oblasti koje ispituju jezička ljudska prava i rodno osetljivi jezik.

Višedecenijska istraživanja na tom lingvističkom terenu otkrila su i razne oblike seksizma, što je diskriminacija prema polu koja se u jeziku u velikoj meri očituje. Produkt tih ispitivanja jesu preporuke za upotrebu rodno osetljivog jezika, koje čine ne samo najpoznatiju knjigu „Rod i jezik“, izdatu u Novom Sadu, nego i druge priručnike sa istom namerom – otklanjanje jezičke diskriminacije. Takva uputstva su u drugim zemljama većustanovljena u zakonadavnoj praksi, kao i u nekim južnoslovenskim poput Slovenije, dok ih u Srbiji imaju na umu tek pojedine nevladine organizacije.

Deo srpskih lingvista i lingvistkinja, i to deo koji značajno utiče na kreiranje naše jezičke politike, gorljivo negira postojanje diskriminacije u jeziku, ignorišući naučne činjenice koje na nju ukazuju i čak omalovažavajući kompetentnost njenih istraživača i istraživačica.

Poricanje da diskriminacija postoji takođe je oblik diskriminacije i ima za cilj održavanje nejednakog društvenog statusa. Neko može deklarativno da se zalaže za ravnopravnost, ali da u svakodnevnom ponašanju pokazuje drugačije lice, i da često ni sam ne bude svestan kad nekog diskriminiše. Moderni seksizam se ogleda u tim suptilnim i teško vidljivim formama diskriminacije.

Kad jedan od naših uvaženih jezikoslovaca javno iznese stav da su za žene mnogo važnija pitanja „o tome zašto se u Srbiji urušava porodica, zašto u Srbiji skoro polovina ljudi između 20. i 40. godine živi samo, zašto je skoro svaka treća majka u Beogradu samohrana“ nego da li će se reći „sifražetkinja, feministkinja, lingvistica ili nekako drukčije“, onda on ne primećuje da takvim nagoveštajem ženama, kojim ih usmerava u getoizirano porodično okrilje, uz sugestiju da nauka ne treba da bude predmet njihovog interesovanja, zapravo podržava stereotipne uloge polova, a time krši i Zakon o zabrani diskriminacije (član 20).