Kad korupcija ubija, lekcija iz Rumunije: Reditelj Aleksander Nanau za Danas o filmu „Kolektiv“ i važnoj lekciji za Srbiju

U požaru u klubu „Colectiv“ 30. oktobra 2015. godinena licu mesta je poginulo 27 ljudi, a tokom narednih meseci broj preminulih je porastao na čak 64. Javnost je bila šokirana, ali ubrzo se postavilo pitanje: Kako je moguće da je tako veliki broj ljudi umro u bolnici uprkos relativno blagim povredama? Istinu otkriva dokumentarac „Collective“, koji se gleda kao triler, a koji će publika u Srbiji vrlo lako razumeti. Razmere korupcije, ćutanja i zataškavanja su zastrašujuće. Od bolnica u kojima su tretirani pacijenti s opekotinama, preko firmi koje su prozvodile sredstva za dezinfekciju rana, do samog vrha vlasti. Sve bi možda i prošlo ispod radara da se nije pojavila grupa sportskih (!) novinara predvođenih Katalinom Talantanom, koje je ekipa dokumentarca mesecima pratila na svakom koraku istraživanja.

Reč je o filmu koji hirurški precizno razobličuje korupciju koja ubija nedužne ljude. Takođe, vidimo nešto što je dobro poznato nama u Srbiji: Koliki je značaj nezavisnog pravosuđa i istraživačkog novinarstva u zemlji u kojoj korupcija nije izuzetak, već pravilo i način na koji sistem funkcioniše.

„Danas“ je nedavno imao priliku da ovaj film gleda u istorijskom bioskopu „Šputnik“ u Berlinu u organizaciji The Applied Storytelling Society (TASS), a tamo smo i razgovarali sa rediteljem Aleksandrom Nanauom.

Reditelja smo pitali šta je njegov zaključak kada se danas, 10 godina kasnije, osvrne na događaj koji je po mnogo čemu promenio Rumuniju.

„Ono što se nažalost pogoršalo u Rumuniji je pravosudni sistem. I zanimljivo je da su se baš nedavno desile velike demonstracije protiv korupcije u pravosudnom sistemu. I ovo se u osnovi dogodilo zato što su mladi novinari naterali pravosudni sistem da se pozabavi korupcijom u Rumuniji, gde u velikim slučajevima korupcije političari jednostavno ne idu u zatvor i niko ne odgovara za desetine miliona evra koje ukradu. Ali ono što se promenilo jeste da su se ljudi promenili i da sada zaista imate drugačiju generaciju na ulicama koja demonstrira i zaista imate mlade, veoma mlade ljude, počevši od 16, 17, 18 godina koji demonstriraju protiv ove korupcije koja se dešava između političara i sudija”, kaže Nanau.

Ti mladi ljudi koja su danas na ulicama bili su bukvalno deca kada se dogodila tragedija u klubu „Colectiv“. Šta mislite da je njihov pogled na ovaj konkretan slučaj i vidite li ga kao neku vrstu početne tačke novog talasa protesta u Rumuniji?

Ovaj slučaj svakako ostaje veoma važna prekretnica, takoreći, za rumunsko društvo i svi ga stalno pominju. Kao što možete videti u filmu, bila je to i mlada generacija koja je razmišljala protiv korupcije, zar ne? I to je imalo posledice.

Verovatno najdramatičniji trenutak u filmu bio je snimak iz samog kluba kada je požar počeo. Tekst pesme koju je bend u tom trenutku svirao govori o ljudima koji od rođenja žive s korupcijom. I u Srbiji imamo talas studentskih protesta i mislim da bi i srpski studenti mogli da izgovore tu rečenicu. Razlika je u tome što je Rumunija već dugo u EU. 

Članstvo u EU apsolutno menja stvari. To se desilo i u Rumuniji, jer je pravosudni sistem bio nadgledan. Za mene je to svakako bio neverovatan korak. I dalje postoje problemi, ali se društvo ipak veoma brzo razvijalo. I mislim da je to, na primer, razlog zašto sam u Rumuniji. Ne mislim da bih ostao u Rumuniji kada sam se vratio iz Nemačke u Rumuniju oko 2007. godine da se to nije desilo. Dakle, mislim da mladi ljudi u Srbiji moraju da se bore za EU integracije, a takođe i zato što je to realna šansa da se zaista prekinu sve ove ruske veze u zemlji. I nadam se da će i Mađarska, sa sledećim glasanjima, prekinuti svoje veze sa Rusijom. Ali, svet se menja. Evo, SAD, lider svetskih demokratija, ima korumpiraniju administraciju nego što bilo ko može da zamisli.

Neverovatan je nivo pristupa koji ste imali tokom snimanja ovog filma, kako novinarskom timu koji je otkrio slučaj, tako i u radu ministra zdravlja koji je pokušao da nešto promeni iznutra. Kakav je bio taj proces? 

Snimalo se u realnom vremenu i tako ja pravim filmove. Zato treba da pronađem subjekte koji će me pustiti u njihove živote i gde mogu da se povežem sa ljudima i provedem mnogo vremena sa njima kako bih zaista uhvatio autentične stvari koje u osnovi mogu da oblikujem u film i pokušam da prenesem autentičnost i istinitost stvari kojima sam svedočio filmskim jezikom. Kada se to dogodilo, to je bila neverovatna nacionalna tragedija i svi su pričali o tome. Za mene je to zaista bio trenutak kada sam osetio da dolazi promena i da bi to moglo biti nešto slično ‘68. u zapadnom svetu što je dolazilo u istočni svet, jer je i širom Rumunije u to vreme bilo više demonstracija.

I onda se pojavila ideja za film, jer smo videli da je ovaj tim novinara jedini koji je zaista počeo da se bavi vladom i životima vatrogasaca, pre svega. Iskoristili smo priliku i pozvali ih. Bili su veoma uzdržani da puste bilo koga u redakciju. A onda me je jednog dana glavni novinar pozvao i rekao: “Na tragu smo nečega. Ne znamo šta je to. Ne znamo da li smo u pravu, ali hajde da pokušamo”. Zamišljao je da ćemo možda ostati dva ili tri dana i snimati fragmente. Nikada nije zamišljao da ćemo ostati mesecima da snimamo njihov proces. To je bila velika sreća, rekao bih.

Takođe, mnogo smo koristili opšti osećaj koji je postojao u društvu. Ovaj incident je doneo neku vrstu opšteg osećaja da moramo da se otvorimo, da moramo da kažemo istinu sada.

Šta se dogodilo sa glavnim protagonistima, ili bi trebalo da kažem antagonistima, ljudima koji su bili odgovorni za tragediju? Da li je neko osuđen? Kakav je bio ishod? 

To je najtužniji deo priče. Ministar zdravlja koji je rekao da pacijente ne treba prebaciti u druge zemlje jer ih mogu lečiti kao u Nemačkoj, osuđen je, uhvaćen je sa mitom od miliona evra. U osnovi je suđen, a zatim su ga sudije oslobodile, rekavši da je postojao rok za njegovo suđenje. Tako da je on jednostavno otišao kući. Svi ljudi u kompaniji koja je razblaživala dezinfekciona sredstva, ista stvar, otišli su kući. I dalje postoji veliki slučaj o svim lekarima koji su lagali i koji su ubili ove ljude lažući da ih mogu lečiti ih. Dakle, svaka zemlja bez funkcionalnog pravosudnog sistema je u osnovi, znate, osuđena na propast. Apsolutno. A to se upravo dešava i u Srbiji upravo, kao i u Sjedinjenim Državama, najmoćnijoj zemlji sveta.

Vladajuća stranka iz filma, Socijaldemokrate, koje su u osnovi bile deo korumpiranog sistema, sada su deo nove koalicione vlade? 

Da, naravno, ali nisu samo oni. Upravo su oni, zajedno sa Liberalnom partijom, imali poslednjeg predsednika Rumunije 10 godina, Klausa Johanisa. I on je u osnovi, znate, potpuno odgovoran što je lagao svima da je na pravoj strani.

A onda su napravili koaliciju ovih stranaka i zajedno su uništili pravosudni sistem. Dakle, nisu samo Socijaldemokrate, to je celina, znate, to su Socijaldemokrate, Liberali i ovaj poslednji predsednik koji je zaista, mislim, bio najgora stvar koja se mogla dogoditi Rumuniji na njenom putu razvoja.

Jedan od novinara kaže u filmu da je nešto poput ove priče toliko zapanjujuće da će “svi misliti da smo ludi ako je objavimo”. Priča je ipak objavljena, pretvorena je u dokumentarac koji se prikazuje širom sveta. Šta mislite da bi zapravo moglo da promeni stvari na kraju: Da li je to pravosudni sistem, da li su to filmski stvaraoci, da li su to ovi ljudi na ulicama? 

Mislim da je to uvek kombinacija novinarstva i građanstva. Niko više nije verovao da bilo kakva novinarska istraga može bilo šta da uradi. Pre nego što je sve slobodne televizijske stanice kupio poslednji predsednik sa svojim liberalima i socijaldemokratama, novcem od COVID-a, oni su uvek izveštavali o istragama. I nešto se dogodilo u društvu. Sada svi ćute. Ali sada, odjednom, imamo ovu grupu mladih novinara pod ovom etiketom koja se zove “Recorder”, i oni su sproveli ovu istragu. Odjednom je cela zemlja na ulicama. Mislim, mnogo ljudi je na ulicama, i to raste. Drugačija generacija je na ulicama. A ono što oni rade posebno drugačije je to što imaju YouTube kanal, na kojem prave zaista dobre istrage. Dobijaju mnogo novca od privatnog sponzorstva, ljudi im šalju pare. I odjednom mogu da naprave promenu. Njihov rad je doveo do toga da 400 sudija potpiše pismo u kojem kažu da je istina ono što govore.

Sistem je pokvaren. Primorani smo da sami radimo neke stvari. Teško je reći šta tačno donosi promenu, ali mislim da promena dolazi i odlazi u talasima.

Da li ćete biti sa svojom kamerom sa ovim mladim novinarima, ili imate neke druge projekte na umu? 

Ne. Mislim da sam uradio svoj deo posla, i mislim da su stvari koje se dešavaju odlične, a ovi mladi novinari su sami vizuelni pripovedači. To su novinari koji u osnovi rade reportaže i istraživanja koja su na Jutjubu. Trenutno radim na različitim novim projektima.