Apel sedam udruženja da se zaštiti kulturno nasleđe Srbije i očuvaju istorijski objekti

Apel su potpisali Međunarodno udruženje likovnih kritičara AICA, sekcija Srbija, Udruženje likovnih umetnika Srbije – ULUS,
Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije – ULUPUDS, Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, Nacionalni komitet ICOM Srbija, Fakiri s juga, Muzejsko društvo Srbije.

Apel prenosimo u celosti.

„Poštovani,

Mi, dole potpisane organizacije, izražavamo duboku zabrinutost zbog ugroženosti javnih objekata od kulturnog i istorijskog značaja u Republici Srbiji. Naša zemlja je bogata kulturnim i umetničkim nasleđem koje predstavlja svedočanstvo o našoj istoriji i tradiciji. Očuvanje spomenika kulture i materijalnih ostataka prošlosti, a posebno objekata koji zaslužuju status zaštićenih spomenika, od suštinskog je značaja za razumevanje istorije, tradicije ali i budućih perspektiva razvoja našeg društva.

U poslednjih nekoliko godina samo Beograd je izgubio više dragocenih kulturnih objekata. Među njima su Stara pošta iz 1929. godine, delo Momira Korunovića, i Hotel „Jugoslavija” iz 1969. godine, koji je projektovao Lavoslav Horvat. Takođe, uništeni su značajni objekti kao što je Građanska štedionica iz 1929. godine, delo Stevana Tobolara, stambena kuća u Topolskoj 15 iz 1927. godine, rani primer Moderne u arhitekturi Beograda, koji je projektovao Milan Šlang. Ove promene značajno utiču na kulturni pejzaž, smanjujući broj očuvanih dokaza o razvoju grada koji svedoče o bogatoj istoriji i arhitektonskom nasleđu grada i cele naše zemlje.

Nedavni događaji, poput odluke Vlade Srbije da zgrade Generalštaba (1965) — značajno delo arhitektonske i kulturne baštine projektovano od strane Nikole Dobrovića — izbriše iz registra kulturnih dobara, što je ocenio i Republički zavod za zaštitu spomenika kulture kao grubo kršenje Zakona o kulturnom nasleđu, ukazuju na zabrinjavajući trend nepoštovanja i zanemarivanja naše kulturne baštine. Ovakvi postupci ne samo da narušavaju integritet našeg kulturnog nasleđa, već i podrivaju pravni okvir koji je uspostavljen radi njihove zaštite. Zbog svog značaja i ugroženosti Generalštab je 30. januara 2025. zauzeo prvo mesto na listi 14 najugroženijih spomenika Evrope prema odluci žirija stručnjaka panevropske organizacije Evropa Nostra i Evropske investicione banke (EIB).

Zbog niza neadekvatnih, često nelegitimnih projekata, koji ne poštuju zakonske procedure, izražavamo svoju zabrinutost i zbog ozbiljnog ugrožavanja mnogih drugih delova Beograda, a slična situacija je i u brojnim većim i manjim gradovima širom Srbije:
• Beogradska tvrđava – Kalemegdan – obnovljena inicijativa za izgradnju žičare ka TC Ušće ugrožava integritet ali i bezbednost jedne od najznačajnijih istorijskih lokacija u zemlji i istovremeno predstavlja opasnost za zaštićeni biljni i životinjski svet.
• Beogradski sajam – najavljeno rušenje i radikalne promene namene kompleksa Beogradskog sajma, gde je samo jedna hala dobila status kulturnog dobra, iako je to trebalo da postane ceo kompleks.
• Stari savski most u Beogradu – uprkos njegovoj istorijskoj i arhitektonskoj vrednosti i uprkos velikim protestima Beograđana, predviđeno je rušenje zbog potencijalnih infrastrukturnih promena koje ne garantuju rešenje saobraćajnog kolapsa u gradu.
• Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić” – njegov opstanak i funkcija su dovedeni u pitanje nebrigom i zanemarivanjem.
• Urbanistička rešenja Novog Beograda – preteće izmene mogu trajno narušiti modernističko nasleđe ovog dela grada.
• Proširenje „Beograda na vodi” na levu obalu Save – ugrožava se deo Memorijalnog centra „Staro sajmište”, važne istorijske lokacije.
• Dalje uništavanje Vračara i Neimara – bespravna rušenja vila i seča drveća uništavaju autentični karakter ovih delova grada.

Podsećamo da je, prema podacima Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, u centralnom registru upisano 2.657 nepokretnih kulturnih dobara, od kojih su 2.277 spomenici kulture, 97 prostorno kulturno-istorijske celine, 203 arheološka nalazišta i 80 znamenitih mesta. Svaki od ovih spomenika nosi jedinstvenu vrednost i značaj, te je njihova zaštita od vitalnog interesa za našu zajednicu.

Pozivamo nadležne zavode za zaštitu spomenika kulture, ali i druge institucije kulture, strukovna udruženja i civilni sektor da udruženi odgovorno i odlučno krenemo u borbu, reagujemo na sve alarmantne slučajeve uništavanja kulturno-istorijskog nasleđa i pokrenemo akcije sa tim u vezi. Neophodna je dodatna inicijativa, jer je Vlada ignorisala deklaraciju Akademije inženjerskih nauka Srbije, Akademije arhitekture Srbije, Udruženja arhitekata Srbije i društava arhitekata Beograda, Novog Sada, Niša, Zrenjanina, Valjeva i Vranja o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba. I pored reakcije Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture na odluku Vlade da ukine status kulturnog dobra Generalštabu, odluka je i dalje na snazi. Zato moramo odlučno da se suprotstavimo agresivnim akcijama urušavanja kulturnog i istorijskog nasleđa zbog neodgovornih investitorskih namera, kako bismo odbranili našu zajedničku baštinu za generacije koje dolaze.

Apelujemo na nadležne institucije da:

1. Obustave sve aktivnosti koje mogu dovesti do oštećenja ili uništenja kulturnih dobara, uključujući i uklanjanje objekata iz registra bez adekvatne stručne procene i javne rasprave u kojima treba da učestvuju relevantni stručnjaci, institucije i zainteresovane strane.
2. Poštuju i sprovode odredbe Zakona o kulturnim dobrima, kako bi se obezbedila adekvatna zaštita i očuvanje naše kulturne baštine u skladu sa propisanim procedurama i procedurama stručnih tela.
3. Uključe stručnu javnost, relevantne institucije i organizacije civilnog društva u proces donošenja odluka koje se tiču kulturnih dobara, kako bi se osigurala maksimalna transparentnost, stručnost i participacija u ovim ključnim procesima, te obezbedilo da svaka odluka bude zasnovana na stručnim procenama i zakonodavnim okvirima.

Verumo da je očuvanje kulturnog nasleđa zajednička odgovornost svih nas i da samo kroz saradnju i zajednička zalaganja možemo osigurati da naši spomenici kulture ostanu sačuvani za dalja istraživanja, čitanja i promišljanja.

S poštovanjem,
Međunarodno udruženje likovnih kritičara AICA, sekcija Srbija
Udruženje likovnih umetnika Srbije – ULUS
Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije – ULUPUDS
Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije
Nacionalni komitet ICOM Srbija
Fakiri s juga
Muzejsko društvo Srbije“