Naojuki Manabe, japanski virtuoz na drevnim usnim orguljama „šo“, demonstrirao je svoje umeće u Kulturnom centru Rex. Odabravši mahom savremena dela namenjena ovom neverovatnom instrumentu za svoj celovečernji koncert, Manabe je zbilja oživeo hiljadugodišnje postojanje „šoa“ u muzičkoj kulturi Japana, koji u sadašnjici počinje da ponovo osvaja inspiraciju kompozitora u svetu. Uključujući tu i impresivno delo naše Jelene Dabić, čijem smo premijernom izvođenju ovde prisustvovali.
Uzvišeno strpljenje, apstraktna spiritualnost i blistavo cakljenje zvučne „šo“ supstance – unikatan su doživljaj još od samog starta ove naročite večeri u Rex-u. Ambiciozan vokabular izabranih komada, koji pradavninu spajaju sa aktuelnim autorima (Joji Yuasa, R. HP. Platz, Toshi Ichiyanagi), kristalne škriljce „šo“ zvuka provlači kroz virtuozna tkanja puna meditativnog zanosa, stvarajući naboj specijalne kakvoće što se uspinje serpentinama misli, šireći svoje neponovljive atome feniksovog zova, posve nalik futurističkom roju leptirova rasutih po električnom vazduhu.
Manabeove kompozicije (KOKYU II i III) u drugom delu programa, pune su pak ličnog istraživanja tog osobenog treperenja ovakve varijante orgulja, sa svojim odsečnim rafalima ritma i opijajućim virovima zvučne istorije budućnosti. No, „HARTACK II – Where is the Bird?“ kompozitorke Jelene Dabić, udružuje ovde još i glas sa svirkom na instrumentu „šo“, tvoreći tako jedan nezaboravan, vehementan komad, koji vas provodi kroz mnoštvo raspoloženja povišene dramatike, halucinantne senzibilnosti i frenetičnog dostojanstva. I taman kada pomislite da će se sve okončati vrstom onirične kontemplacije, delo se razuzdava do čak lupanja nogom o pod u završnici. Vau!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
