„Betmen: Duga Noć veštica“ – noar saga o gubitku

U jeku praznika, epizoda „Betmen: Duga Noć veštica“ je jedno takvo štivo, koje će vas sasvim obuzeti. Ona je nedavno dobila svoju tvrdokoričenu verziju na velikom formatu u izdanju Čarobne knjige.

A zašto se ova epizoda uklapa baš u priču o praznicima? Zato što se u Gotamu dešavaju ubistva baš na velike praznike, te policija serijskog ubicu prozove Praznik.

Na slučaju njegovog otkrivanja rade Betmen, tek drugu godinu u svom poslu, časni Džim Gordon i Harvi Dent, advokat u usponu koji želi da očisti grad od kriminalaca.

A Gotam koji vidimo na početku stripa, iako vizuelno prelep, obuzet je kandžama mafijaša iz porodica Falkone i Maroni, ali tu se pojavljuju i neki novi igrači.

Dok se kriminal transformiše iz klasičnih mafijaških spletki i nameštaljki u nešto pod kontrolom grupe kostimiranih superzločinaca, Brus Vejn i dalje na teži način uči kome sme da veruje.

Ovaj strip, iza koga stoje sjajni Džef Loub i Tim Sejl, narativno se naslanja na Milerovu Godinu prvu i predstavlja još jednu važnu prekretnicu u razvoju serijala i likova.

Iako je Betmen onaj koga pratimo, možda i najviše prostora dato je Harviju Dentu, koji polako ali sigurno doživljava transformaciju poput samog grada, te na kraju postaje Dvoliki.

Daleko od toga da je on jedini tragičan lik, jer Loub i Sejl pletu kompleksnu mrežu sudbina, od krem de la krema pa sve do najdubljih dubina kanalizacije.

Tokom priče srećemo brojne negativce iz Betmenove galerije, od poznatijih kao što su Žena-mačka i Džoker, do onih malo opksurnijih za širu publiku, kao što su Solomon Grandi i Kalendarac.

Svako od njih je neka vrsta male karike sa skoro pa neopipljivim, a ipak postojećim uticajem na razvoj grada i oni zajedno čine deo mozaika koji je napravljen u maniru najboljih noar filmova.

Ti noar i kriminalistički elementi prikazani su najpre prelepo vizuelno, kroz razne boje, iako povremeno imamo i crno-bele deonice, a potom i kroz sjajnu saigru svetlosti i senki.

Na licima tih likova vidi se svaki trag koji život ostavlja, što u najdoslovnijem smislu važi za Harvija Denta.

Ono što je vrlo dobro napisano i zbog čega se, između ostalog, ovo smatra jednom od najboljih priča o Betmenu je to što on najveći deo vremena provodi u detektivskom istraživanju.

Po principu pokušaja i grešaka, on uči kako da proceni ljude, pronađe skrivene tragove do kojih niko ne može doći i kako da ne postane žrtva spletki u koje su upleteni skoro svi oko njega.

Ova priča na skoro 400 strana donosi brojne preokrete i iznenađenja u radnji, do te mere da ćete sami početi da sumnjate u svoje pretpostavke do samog kraja.

A nakon kraja, tu su bogati dodatni materijali u vidu skica, naslovnica, ali i razgovora samih autora o procesu nastanka ovog remek-dela devete umetnosti.

Sam stil crtanja je vrlo prepoznatljiv i autentičan i, iako se možda neće dopasti svima na prvi pogled, po skromnom mišljenju autora ovih redova, jedan od najboljih kada je u pitanju ovaj junak.

A za ljubitelje animacije dobra vest je da postoji i dvodelna adaptacija stripa „Betmen: Duga Noć veštica“, koja verno prati njegovu radnju i sasvim zadovoljavajuće prenosi vizuelni stil na ekran.