Ilustracija: Stevan Subić Betmena smo navikli da vidimo u raznim kostimima, kako se suočava sa brojnim neprijateljima i spašava Gotam na sve moguće načine.
Scenaristi najviše vole da se poigravaju njegovom mitologijom, zbog čega su često priče koje nisu deo standardnog kanona baš one koje čitaoce podele na fanove i one koji ih preziru.
Jedna od takvih priča, koja je deo DC izdanja namenjenih odrasloj publici, odnedavno je dostupna na srpskom u izdanju Čarobne knjige, a zove se „Betmen: Pun mesec“.
Scenario za priču napisao je Rodni Barns, ali ono što je mnogo važnije za čitaoce sa naših prostora je da je za crtež bio zadužen maestro Stevan Subić.
Oni koji su pratili njegov rad znaju šta to znači, a Betmenov univerzum mu nije stran, s ozbirom na odličnog „Zagonetača“ i „Pingvina“ kojima je oduševio i DC i fanove sa ove i one strane Atlantika.
Već na početku dočekuje nas upečatljiva naslovnica, koja zapravo svetli u mraku dodajući na jezi, a unutra je kartica sa numeracijom i Subićevim potpisom.
A dalje sledi niz crnih strana umesto belih, na kojima se odvija mračna i teskobna avantura u kojoj Brus Vejn mora da se suoči sa vukodlakom, prvo onim koji teroriše Gotam, a potom i onim u sebi.
I to je sve što ću otkrivati o radnji koja nas vodi u duboki mrak, a koja kasnije dobija natprirodni prizvuk uz magijske rituale i gostovanja Zatane i Džona Konstantina.
Subić sve likove koje vidimo, od beskućnika na ulici, pa sve do samog Brusa Vejna, crta svojim prepoznatljivim stilom koji im daruje mračniju stranu, bukvalno zahvaljujući senkama, a i metaforički.
Niko od njih nije tipično lep niti privlačan, ni Brus ni Džon koji sebe smatraju zavodnicima, a takve facijalne karakteristike postaju fina osnova za grotesknost pojedinih likova.
Isto važi i za prikaze krvi, koje ima puno jer je ovo ipak za malo zreliju publiku, ali i borbe u mraku koje su nacrtane tako da svaki pokret deluje silovito i upečaljtivo.
Svemu tome doprinos i poseban kolorit, sa bojama koje odskaču baš u trenutku kada treba da naprave kontrast u odnosu na okolinu i istaknu neki detalj.
Priča koju gradi Rodni Barns nije revolucionarna i donekle je predvidiva, naročito ako ste već čitali Betmena i slične herojske stripove, ali služi svrsi.
On u pogovoru objašnjava kako mu je prvobitna ideja uključivala vampire, sa kojima Brus već sreo u ovom ili onom obliku, ali se na kraju odlučio za vukodlake.
To je možda ispunilo želju horor sladokusaca, a Subiću donelo poligon na kome može da se igra u mraku, pokazujući još jednom da u svakom zadatku koji dobije prevazilazi očekivanja.
Sa scenarističke strane, moram da istaknem uključivanje doktora Kirka Langstroma, koji i te kako ima uticaja na radnju, a čija pozadinska priča je poznata svim obožavateljima animirane serije o Betmenu iz devedesetih.
Ovo nije tipičan Betmen, u njemu se retko šta probija iz sveprisutnog mraka i horora i zato nije za mlađe čitaoce, ali može biti zanimljiv kao priča koja se uzima nezavisno od ostatka kanona.
A ako je neki primerak stigao do Majka Minjole, siguran sam da je ponosan na Subića i da bi lako mogao da vidi svog Helboja kako uskače da pomogne.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
