Braća Grim iz fabrike snova

Nakon neverovatne popularnosti serijala „Sumrak saga“ i velikog uspeha „Alise u zemlji čuda“ Tima Bartona, koji je 2010. zaradio više od milijardu dolara, holivudski producenti dosetili su se da starim pričama daju nov ton. Naime, popularnost filmova o vampirima i vukodlacima podstakla ih je da se, nakon što su istrošili sve filmične ideje modernih pisaca, vrate izvornim fantazijama.

Osluškujući interesovanja zahtevnih adolescenata, u poslednjih godinu dana iz fabrike snova pojavilo se nekoliko ekranizovanih bajki braće Grim i Hansa Kristijana Andersena, ali sa novim obrtom u priči. Umesto srećnog kraja, veselih boja i magičnih muzičkih numera koje su krasile ranije Diznijeve verzije, novi filmovi nude tamne teme, avanturu, nasilje i seks. Crvenkapa je u ljubavnoj vezi sa vukom, Snežana se latila mača, a mali Ivica i Marica vremenom izrasli u lovce na veštice, što je slikovita ilustracija novog trenda u američkoj kinematografiji.

Revolucija bajki počela je sa filmom „Crvenkapa“ iz 2011. sa Amandom Sejfrid u glavnoj ulozi. Kao i mnogi filmovi koji prate pomenuti trend, priča preuzima pozadinu bajke – smeštena je u selo u dubokoj šumi koju opseda predatorski vuk. Ipak novi obrt pokazuje da je projekat bio namenjen tinejdžerskoj publici koja je opsednuta buđenjem seksualnosti i natprirodnim, a tome doprinosi i činjenica da je za reditelja odabrana Ketrin Hardvik, koja je režirala prvi deo vampirskog hit filma „Sumrak“.

„Ivica i Marica: Lovci na veštice“ svojevrstan je nastavak priče 15 godina kasnije. Nakon što su brat i sestra, Ivica i Marica uspeli da pobegnu od veštice koja jede decu, to im je zauvek promenilo život. Odrasli su u žestoke, vične lovce na veštice, željne osvete. Ova horor avantura zaradila je više od 200 miliona dolara na svetskim blagajnama, te ne čudi da njeni producenti planiraju snimanje nastavka.

„Snežana i lovac“ je akciona avantura u kojoj lovac umesto da odvede Snežanu u šumu i ubije je, postaje njen zaštitnik i „učitelj“ u jedinoj nameri – da zbaci zlu kraljicu s trona. Zanimljivo je da u ovom filmu jedinu osobu u zemlji koja je lepša od zle kraljice igra Kristin Stjuart, zvezda više puta pominjane „Sumrak sage“.

Ova bajka imala je još jednu nedavnu ekranizaciju. Doduše, u dosta zabavnijem tonu, takođe sa novom vizijom stare priče, prethodne godine pojavio se i film „Ogledalce, ogledalce“, u kome zlu kraljicu tumači Džulija Roberts.

Poslednji u nizu filmova koji rabi siže poznatih bajki, novo ostvarenje Brajana Singera „Džek, ubica divova“ od juče je i na repertoaru domaćih bioskopa. Nova ekranizacija bajke o Džeku i čarobnom pasulju donosi priču o drevnom ratu koji je počeo kada je mladi farmer nesvesno otvorio vrata našeg sveta zastrašujućoj rasi divova. Slobodni na Zemlji prvi put posle vekova, divovi nastoje da povrate zemlju koju su nekada izgubili, terajući mladog Džeka u tešku borbu kako bi ih zaustavio.

U moru novih ostvarenja zasnovanih na poznatim bajkama, koja će se pojaviti do kraja sledeće godine, najveće interesovanje javnosti pobuđuje film „Maleficent“, novi pogled na priču o uspavanoj lepotici. Anđelina Džoli glumi zlu vilu Grdanu, iz čije vizure je ispričana cela priča.

Filmovi-bajke privukli su i neka od najvećih imena Holivuda – Džuliju Roberts, Šerliz Teron, Ijana Mekregora, Anđelinu Džoli. Ali nisu samo glumci zainteresovani za moderne bajke. Reditelj Giljermo del Toro viđen je za novu verziju bajke „Lepotica i zver“ pod nazivom „Lepotica“, a kako se spekuliše, glavnu ulogu bi trebalo da igra Ema Votson, zvezda „Hari Potera“.

Iako su nekadašnji Diznijevi blokbasteri bili namenjeni porodičnoj publici, drevne priče nude brojne mogućnosti za tamnije teme. Ispod magične površine bajki, sa svojim zamkovima i princezama, uglavnom se kriju priče o seksualnosti, opasnosti od odrastanja i odlaska od kuće, odnosu između roditelja i dece, tako da se može pretpostavi da ovaj trend neće lako zamreti, a s obzirom na revoluciju specijalnih efekata i 3D tehnologije, nove mogućnosti u ponovnom pripovedanju starih priča su brojne. Dvadesetak filmova čije je snimanje najavljeno pokazaće koliko daleko Holivud može da ide u izvrtanju izvorne priče kako bi je prilagodili modernom vremenu i ukusu publike i, naravno, zaradili novac.

Bajke za svet na ivici panike

Kako piše Njujork tajms, razlog za ponovno oživljavanje poznatih fantazija može se naći u video igricama, kompjuterskoj grafici i generalno užasnom svakodnevnom životu ljudi, koji žive u stalnom strahu od novog rata, terorističkog napada ili finansijske krize. Sadržaji modernih bajki odgovaraju svetu koji je svakog dana na ivici panike.

Televizijska uprizorenja

Trend modernih bajki prate i američke televizije. Pa su tako nakon serija o zombijima i vampirima, na male ekrane došle moderne princeze, sirene, vile i veštice. Najpopularnije su serije „Once upon a time“ i „Grimm“ američkih kanala ABC i NBC, koje su svaka na svoj način oživele svet bajki spojivši ga sa modernim svakodnevnim životom.