Dostojanstvena i uvek sa osmehom na licu: Ko je Branka Pujić, koja zajedno sa suprugom protestuje u Zemunu?

Glumci su zajedno prisutnima više puta pevali pesmu „Ružo rumena“, a ne iznenađuje to što su baš oni tu, jer redovno idu na proteste mesecima unazad.

Branka Pujić Jovanović je istaknuta srpska pozorišna, filmska i televizijska glumica, kao i redovna profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu.

Rođena je 6. novembra 1963. godine u Beogradu, a odrasla je u Zemunu. Od detinjstva je pokazivala sklonost ka umetnosti, učestvujući u školskim priredbama i amaterskim predstavama.

Nakon dve godine studija psihologije na Filozofskom fakultetu, upisala je glumu na FDU, gde je diplomirala 1991. godine u klasi profesora Vladimira Jevtovića. Magistrirala je iz oblasti teatrologije, a usavršavala se i u inostranstvu, uključujući Francusku, Budimpeštu, Prag i Buenos Ajres.

Branka Pujić je ostvarila brojne uloge u pozorištu, filmu i televiziji. Na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta igrala je u predstavama kao što su „Baal“, „Revolucija svetih devica“, „Na letovanju“, „Čikaške perverzije“, „Nižinski“ i „Buba u uhu“.

Na televiziji je poznata po ulogama u serijama kao što su „Policajac sa Petlovog brda“ (Irena), „Stižu dolari“, „Ranjeni orao“, „Nepobedivo srce“, „Ruža vjetrova“ i „Sinđelići“.

Na filmu je igrala u ostvarenjima poput „Vanbračna putovanja“, „Sveto mesto“, „Dva“, „Braća Blum“ i „Montevideo, Bog te video!“.

Od 1996. godine angažovana je na FDU, gde je prošla put od asistenta do redovnog profesora na predmetu Scenska igra. Pored toga, zajedno sa kolegom Igorom Benčinom vodi školu glume „Mali teatar“ u Zemunu.

Branka Pujić je udata za glumca Dragana Gagija Jovanovića, s kojim ima ćerku Anđelu Jovanović, takođe glumicu. Njeni sestrići su glumci Petar i Igor Benčina.

Dobitnica je nagrade „Vitomir Bogić“ za najbolju radiofonijsku dramsku ulogu, kao i priznanja na Festivalima komedije u Jagodini i Golupcu. Pored toga, dobila je Zlatnu značku za doprinos kulturi i Plaketu počasnog građanina Zemuna.

Pojavljivala se i u ulozi koreografa u JDP-u, Narodnom pozorištu i Ateljeu 212.

U intervjuima ističe važnost umetnosti u društvu i potrebu za stalnim usavršavanjem. Naglašava da umetnost oplemenjuje i podstiče na razmišljanje, te da glumci treba da biraju uloge koje ih neće činiti posramljenima.