Branko Rosić za N1: Studenti su srušili bahatost i pokazali šta znači odgovornost

Branko Rosić, novinar i pisac u razgovoru za N1 pričao je o studentima.

„Kod nas postoji tendencija da veličamo grandiozne podvige, dok istovremeno zanemarujemo ono što deluje kao sitnica. A upravo su studenti napravili ogroman korak – pokazali su da se bezobrazluk može pobediti i da je pristojnost nešto što zaslužuje poštovanje“, rekao je Rosić.

Posebno je izdvojio trenutak kada su studenti nakon blokade očistili Autokomandu, što je, kako kaže, ostavilo dubok trag.

„Taj čin nije samo simboličan – to je snažna poruka. Oni su nam poručili: počnite od sebe, od svog dvorišta. Nisu samo metle bile u pitanju, već konkretna lekcija iz odgovornosti“, rekao je.

Osvrnuo se i na studentske zborove i plenume koje su neki osporavali, nazivajući ih zastarelim.

„Ti koji ih nazivaju reliktima prošlosti govore iz ugla tradicionalnih političkih struktura. A zapravo, studenti su pokrenuli lavinu – i na lokalnom nivou ljudi počinju da razumeju koliko je važno biti odgovoran prema zajednici“, objasnio je Rosić.

Dodao je da su mladi svojim primerima pokazali ono što je društvu nedostajalo – empatiju, solidarnost i veru u promenu.

„Na Filozofskom fakultetu sam shvatio kako se protest proširio kao mreža – jer studenti nisu tražili isto mišljenje, nego zajedničku vrednost: da institucije rade svoj posao. Kako je moguće da neko završi u zatvoru zbog čokolade, a neko drugi ne odgovara ni za urušene živote?“, zapitao se Rosić.

Posebno ga je dirnula snaga solidarnosti u mestima poput Novog Pazara i Novog Sada, kao i prizori studenata koji ulaze u gradove bosonogi, ranjenih nogu – i kaže, tada postaje jasno zašto im ljudi toliko veruju.

„To su deca. I zato ih svi doživljavaju s ljubavlju – jer su ih studenti naterali da preispitaju svet koji su im ostavili. Ovi protesti su kao neka vrsta popravnog ispita za sve nas odrasle“, rekao je.

Kada je reč o umetničkom angažmanu, istakao je rad studenata FDU i njihov specifičan, duhovit i promišljen način da uhvate duh trenutka.

„Imali su savršen tajming i humor. A humor je uvek bio najjače oružje protiv arogancije“, ocenio je.

Govoreći o podršci kulture društvenim promenama, podsetio je na 90-te i ulogu umetnosti, ali i na činjenicu da mladima kasnije nije vraćeno poverenje.

„SKC bi morao da pripada studentima. Ne znamo da li će se iz ovog pokreta roditi novi Šarlo akrobata, ali znamo da im treba prostor. S druge strane, zauzimanje DKC-a je sramota – propast jednog važnog mesta“, kazao je.

Na kraju, osvrnuo se i na poređenja sa protestima iz prošlih decenija.

„Na izložbi Goranke Matić video sam paralele – iste parole, isti zahtevi. Ali razlika postoji. Danas su studenti odrasli bez Jugoslavije, bez onog osećaja pripadnosti svetu. I mada danas ne beže od nacionalnih simbola, primećuje se i izvesna napetost prema Zapadu – možda kao tihi apel da ih upravo Zapad bolje razume“, zaključio je Rosić.