„Čarobnjak iz Oza“ ima jezivi nastavak za koji skoro niko nije čuo

Uprkos tome što film „Čarobnjak iz Oza“ prate brojne mračne priče u pozadini, to je jedno od onih ostvarenja koje mnogi rado repriziraju i za koje ih vezuju lepa osećanja.

Iz njega se mnogo kasnije izrodio i brodvejski mjuzikl koji je sada doživeo holivudsku adaptaciju pod nazivom „Zlica“, tako da je priča dobila i modernu publiku.

Međutim, priča se tu ne završava – originalni autor romana, L. Frenk Baum, napisao je četrnaest knjiga u ovom serijalu.

Nakon njegove smrti, priča je postala javno dobro, pa su mnogi drugi pisci stvorili sopstvene dodatke serijalu, nadovezujući se na detalje iz prvog romana i dodajući brojne dimenzije ovom fantastičnom svetu.

To je zatim dovelo do manje poznate filmske adaptacije jednog od tih romana, koja je postala nastavak prvog filma.

Film pod nazivom „Povratak u Oz“ adaptiran je po knjizi koju je napisao L. Frenk Baum i prati Doroti koju neko iz Oza spašava iz psihijatrijske ustanove i ona se ponovo nađe u mističnoj zemlji.

Ono što je još bizarnije od samog postojanja ovog filma jeste činjenica da ga je režirao Volter Marč, verovatno najcenjeniji montažer svih vremena, poznat po montaži kultnih filmova kao što su „Apokalipsa danas“, „Kum 3“, „Duh“ i „Talentovani gospodin Ripli“.

Kasnije je objavio revolucionarnu knjigu „Za tren oka“, koja se smatra najuticajnijim tekstom o umetnosti filmske montaže.

Ipak, kao reditelj se okušao samo jednom – upravo u filmu „Povratak u Oz“, koji je izašao 1985. godine, tačno 46 godina nakon originalnog filma.

Pošto je priča postala javno dobro, svako je mogao da piše o likovima i svetu iz originalne priče.

Međutim, neki detalji koje je Dizni stvorio u prvom filmu, poput dodatka crvenih cipela, nisu mogli da budu korišćeni u nastavku zbog autorskih prava, pa Doroti u filmu iz 1985. nosi srebrne cipele.

Iako se reklamira kao dečji film, od te definicije ne može biti dalje — ima mračan i pomalo zlokoban ton koji nadmašuje čak i najuznemirujuće elemente prvog filma.

Radnja se fokusira na to da je Doroti, nakon događaja iz filma „Čarobnjak iz Oza“, smeštena u psihijatrijsku ustanovu, a omiljeni likovi prikazani su na čudno uznemirujuće načine, dodajući potpuno novi sloj horora ovom svetu.

U Marčovoj jezivoj reinterpretaciji priče, Oz je prerastao u zapušteni i oronuli grad, sa žutim ciglama koje se raspadaju, a stanovnici Oza su traumatizovani do trajnog stanja šoka i propadanja.

Dorotino bekstvo od stvarnosti sada se prikazuje kao posledica mentalne bolesti, dok njeni klasični saputnici postoje kao čudne i iskrivljene verzije prethodnih likova.

Ne zavaravajte se — „Povratak u Oz“ je zapravo jedva prikriven horor film, a razlozi zbog kojih je ostao relativno nepoznat postaju potpuno jasni već nakon nekoliko minuta gledanja.

Ako ste raspoloženi da vidite mračnu stranu Smaragdnog grada — i usput se malo traumatizujete — onda je Marčovo bizarno remek-delo baš film za vas.

Izvor: Far Out Magazine