Da li su umetnici zaista „ludi geniji“ ili je to samo mit?

Vinsent van Gog je tokom psihotične epizode odsekao sebi uho, baletski plesač Vaslav Nižinski razvio je šizofreniju i poslednja tri desetleća života proveo u bolnici, a književnica Virdžinija Vulf živela je s bipolarnim poremećajem i počinila samoubistvo usled teške depresivne epizode, tako što se utopila u reci Uzi, napunivši džepove kaputa kamenjem, prenosi Tportal.hr.

Američka spisateljica Silvija Plat je, pak, sa 30 godina počinila samoubistvo tako što je zapušila sve pukotine u kuhinji krpama, gurnula glavu u rernu i otvorila gas.

Spisak slavnih koji su javno govorili o svojim mentalnim poremećajima dugačak je: od pokojnih umetnika kao što su Kurt Kobejn, Sid Beret i Robin Vilijams, do živih zvezda poput Ketrin Zita-Džouns, Robija Vilijamsa i Maraje Keri.

Ali da li su kreativnost i teška mentalna bolest zaista nerazdvojno povezane ili je reč o mitu koji opstaje zahvaljujući dramatičnim biografijama?

Ideja o „ludom geniju“ seže još iz antike, a naročito je ojačala u periodu romantizma, kada su umetnici često svesno gradili ekscentrične javne persone kako bi se prikazali kao izuzetni pojedinci.

Norveški slikar Edvard Munk svoja je psihička „stradanja“ smatrao neraskidivim delom svoje umetnosti, a pesnikinja Edit Sitvel navodno je ležala u otvorenom kovčegu kako bi pronašla inspiraciju, piše The Conversation.

Takvi primeri decenijama su hranili uverenje da je mentalna bolest gotovo preduslov za vrhunsku umetnost, a istraživanje iz 1995. godine, zasnovano na više od hiljadu biografija, čak je sugerisalo da su kreativne profesije povezane s višom stopom teške psihopatologije.

Šta kaže savremena nauka?

Paradoks je u tome što danas postoji mnoštvo dokaza da bavljenje umetnošću pozitivno utiče na mentalno zdravlje.

Kako objašnjava profesorka psihobiologije i epidemiologije Dejzi Fenkort sa Univerzitetskog koledža u Londonu, autorka knjige Art Cure: The Science of How the Arts Transform Our Health, umetničko izražavanje može da smanji stres, poboljša raspoloženje i ojača osećaj smisla.

Međutim, profesionalni život umetnika često je psihološki zahtevan zbog nesigurnih prihoda, stalne konkurencije, javne izloženosti i pritiska slave.

Slava, pak, donosi dodatne rizike, od zloupotrebe različitih supstanci do nezdravog fokusa na samog sebe.

Zanimljivo je da je istraživanje iz 1997. godine pokazalo da su Kurt Kobejn i kompozitor Kol Porter, kako su postajali sve slavniji, sve češće koristili zamenice „ja“, „mene“ i „moje“ u tekstovima pesama.

Nauka, ipak, ne negira svaku povezanost. Genetska istraživanja pokazala su da se određene varijacije gena povezuju i s kreativnim mišljenjem i s većim rizikom od psihoze.

Slično važi i za neke osobine ličnosti — otvorenost prema različitim iskustvima, sklonost novinama i emocionalna osetljivost — koje se mogu javiti i kod umetnika i kod osoba s mentalnim poteškoćama.

Veza je, međutim, daleko od jednostavne, jer teška mentalna bolest često otežava ili onemogućava stvaranje. Virdžinija Vulf je svoje depresivne epizode opisivala kao stanje u kojem „ne može ni da piše ni da čita“. Drugim rečima, bolest ne podstiče nužno kreativnost, već je često guši.

Rušenje mita

Najubedljiviji udarac mitu o „ludom geniju“ usledio je 2013. godine, kada su objavljeni rezultati švedske studije koja je tokom 40 godina analizirala više od 1,2 miliona ljudi.

Pokazalo se da su osobe sa shizofrenijom, kao i sa shizoafektivnim i anksioznim poremećajima, ređe radile u kreativnim profesijama od proseka populacije. Jedini blaži izuzetak bio je bipolarni poremećaj, s oko osam odsto većom verovatnoćom rada u kreativnim zanimanjima.

Još zanimljivije otkriće odnosilo se na nešto drugo: roditelji i braća i sestre osoba s teškim mentalnim bolestima češće su bili kreativni profesionalci.

To upućuje na mogućnost da blaže, subkliničke osobine — poput hipomanije ili šizotipije (sklonosti ka psihozi) — mogu da podstiču kreativnost bez razarajućih posledica same bolesti.