Foto: R.Z./ATAImagesPisac, prevodilac i urednik Darko Tuševljaković dobitinik je ovogodišnje NIN-ove nagrade za roman “Karota” u izdanju Lagune. Žiri je ovaj roman u obrazloženju opisao kao delo koje je “ispripovedano između mita, savremenosti i sećanja, pri čemu na mitskoj osnovi izrasta priča o stradanju pojedinca i kolektiva. ‘Karota’ ukršta misteriju i tragediju. Napor da se pronađe ponešto drugačiji ugao svedočenja dao je jedno veoma čitljivo, ali istovremeno i zagonetno delo”.
To ne treba da iznenađuje budući da je Darko Tuševljaković jedan od onih savremenih pisaca koji je dosledan sebi. Nikada nije “iskakao iz frižidera”, ono što radi predstavlja javnosti tiho i nenametljivo, a prema ljudima iz medija je uvek predusretljiv.
Da se doslednost jedinio isplati govori i činjenica da je zasluženo dobio već nekoliko književnih nagrada. Ne treba prenebregnuti ni činjenicu da je Darko Tuševljaković i odličan prevodilac. Njegovi prevodi dela tanzanijskog Nobelovca Abdulrazaka Gurne i Grejema Grina u izdanju Čarobne knjige, između ostalih, prava su poslastica za čitanje i uživanje.
U svom odnosu prema pisanju Darko Tuševljaković je istrajan: “Kada se priča o aktuelnosti, angažovanosti pisca, zanemaruje se činjenica da je sve o čemu se piše manje ili više aktuelno i angažovano, samo je pitanje koliko čitalac mora da zagrebe površinu teksta da bi to otkrio. Pisac mora da priča priču, to je njegov zadatak, ako zadatak uopšte postoji. Ne mora da rastumači stvarnost, ali bi bilo dobro da je obogati. Možda čak i dodatno zakomplikuje, što da ne? I onda da pusti čitaoca da se probija kroz nepoznat teren i otkriva novu teritoriju. Mislim da ima malo toga lepšeg na ovom svetu i to kažem podjednako iz perspektive nekoga ko čita i nekoga ko piše”, rekao je Tuševljaković u intervjuu za Danas kada je za roman “Jaz” u izdanju Arhipelaga dobio Evropsku nagradu za književnost 2017. godine.
Darko Tuševljaković je rođen 1978. u Zenici, u BiH. Prvu priču objavio 2002. godine u regionalnoj antologiji priređenoj u saradnji s Uneskom i od tada objavljuje kraću i dužu prozu u raznim časopisima i antologijama u zemlji i regionu.
Godine 2004. dobio je nagradu „Lazar Komarčić“ za najbolju novelu. Dosad je objavio tri zbirke priča “Ljudske vibracije”,”Naknadne istine”, „Hangar za snove”, kao i pet romana, pored nagrađenog i: “Senka naše želje”, ”Jaz”, ”Jegermajster”, ”Uzvišenost”.
Dela su mu se našla u užim i najužim izborima za relevantne književne nagrade u zemlji i regionu. Za zbirku priča “Hangar za snove” 2023. dobio Andrićevu nagradu. Dela su mu dosad prevedena na osam stranih jezika. Živi u Beogradu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
