Dimitrije Vojnov i Miloš Škundrić o mahinacijama i degradaciji procesa izbora srpskog kandidata za Oskara

Prema rečima Dimitrija Vojnova, ideja srpskog kandidata za Oskara vremenom je potpuno degradirana “čitavim nizom bizarnih mahinacija” i kršenjem pravila.

“Izabrani filmovi slani su obično sa gorčinom, a ne sa lepim željama. Uprkos tome što producenti i autori imaju finansijski interes da šalju film za Oskara, jer kao srpski kandidati dobijaju finansijsku podršku za promociju – i ta sredstva se često relativno nenamenski troše – više ih je nemoguće motivisati da u ovome učestvuju”, kaže Vojnov za Danas, dodajući da tome doprinose i bizarni sastavi komisija.

Ove godine o srpskom kandidatu za Oskara odlučivaće: kompozitorka Aleksandra Kovač, scenaristkinja Vladislava Vojnović (u svojstvu predsednice Komisije), direktor fotografije Predrag Bambić, reditelj Miroslav Lekić, montažer Petar Jakonić i reditelj Stefan Gelineo.

Producent Zoran Janković, koji je bio sedmi član Komisije, odustao je zbog ličnih razloga.

Filmski centar Srbije FCS, koji bira selekcionu komisiju, moraće da mu nađe zamenu, zato što prema propozicijama Američke filmske akademije selektorske komisije moraju imati sedam članova.

“Recimo, u njoj je ove godine Stefan Gelineo, čovek koji se predstavlja kao reditelj, a u stvari je direktor krajnje kontroverzne UFUS-AFA Zaštite, svojevrsnog filmskog SOKOJ-a, spram kog ovaj estradni deluje kao etički gigant”, smatra Vojnov.

“Teško je zamisliti autora pri zdravoj pameti koji bi dozvolio da mu o filmu odlučuje neko takav, i dodatno ga ponižava”, dodaje sagovornik Danasa.

“Ako je poslednjih godina slanje kandidata za Oskara postalo interna šala stranački podobnih filmadžija, sada više nije ni to – jer i naprednjacima je gadno kada vide ko je doveden da odlučuje o tome. Zato, po izvorima Vremena, ni njihovih kandidata nema”, zaključuje Dimitrije Vojnov.

Miloš Škundrić, predsednik Asocijacije filmskih reditelja Srbije, vidi problem u samom procesu, koji u mnogo slučajeva dosad nije bio u skladu sa pravilnikom Američke akademije filmskih umetnosti i nauke, gde prvo pravilo glasi da se za nagradu Oskar kandiduje najbolji nacionalni film protekle godine – „Best Film“.

“Problem sa sadašnjim procesom je što omogućava da se same komisije za izbor biraju od strane UO FCS na potpuno netransparentan i arbitraran način, i što se time omogućava da budu izabrani filmovi koji ni ne ispunjavaju uslove definisane samim uputstvom FCS-a, već da i ovaj izbor ima politički motiv”, objašnjava Škundrić za Danas i podseća na neke ranije primere, recimo kada je izabran film Predraga Gage Antonijevića Dara iz Jasenovca.

“Dara je izabrana uprkos tome što nije imala ni adekvatnu premijeru ni distribuciju, kako to pravila nalažu. A 2023. je izabran Milorad Milinković, iako je te godine bilo čak nekoliko filmova sa zapaženim festivalskim uspehom. Film Milinkovića izabran je da ne bi prošao Bjelogrlićev film o nuklearnom incidentu u Vinči, koji se u godini Openhajmera preporučivao temom i festivalskim uspehom”, napominje Škundrić.

On dodaje da Asocijacija filmskih reditelja Srbije (AFRS) aktivno radi na predlogu novog pravilnika o izboru domaćeg kandidata za nagradu Američke filmske akademije, koji bi, po ugledu na samu Akademiju, uključio veliki broj stvaralaca i onemogućio malverzacije koje se godinama događaju.

“U ovakvim uslovima, dodela sredstava za promociju nekog od ovih filmova pred američkom stručnom javnošću su bačene pare. Štaviše, u godini u kojoj FCS uopšte ne finansira kinematografiju, dati sredstva za ovo nije ništa drugo do još jedan pokušaj uvrede filmskim stvaraocima u Srbiji”, zaključuje Miloš Škundrić.