Dnevnik Vanje Ejdus: Borba za Narodno je borba za kulturu

Petak 10. 10.

“Trećeg oktobra Uprava Narodnog pozorišta, Upravni odbor i Ministarstvo kulture zatvorili su Narodno pozorište pod izgovorom bezbednosnih razloga.

Po našim saznanjima, još od 14. jula ove godine, oni su bili upoznati sa tačnom bezbednosnom situacijom.

Ako je to tačno, onda su i nas i publiku svesno izložili opasnosti, dozvolivši da sezona počne u nebezbednim uslovima.

Ako nije, onda su odgovorni za obmanu i zastrašivanje. U oba slučaja zahtevamo hitne ostavke Upravnog odbora, kompletne uprave Narodnog pozorišta NP, kao i preispitivanje rada ministra kulture“.

Ovo je deo saopštenja koje svako veče ansambl drame Narodnog pozorišta čita na svim beogradskim teatarskim scenama, jer, Narodno je naprasno zatvoreno, na samom početku sezone.

Zaposleni u pozorištu, neposredno pred zatvaranje, pobunili su se protiv pravilnika o radnoj disciplini kojim se, između ostalog, zabranjuje i kažnjava iskazivanje građanskih i društvenih stavova.

Kako su glumci najavili štrajk upozorenja, a među zahtevima je i povlačenje novog pravilnika, 3. oktobra, na dan kada su i pravilnik a i štrajk trebali da stupe na snagu, uprava pozorišta je odlučila da ga zatvori pod izgovorom bezbednosnih razloga.

Od tada, svako veče, po drugim scenama, i sa ostalim kolegama, poklanjamo se nakon njihovih predstava, razvijamo transparent „NARODNO JE NARODNO“, i čitamo naše saopštenje.

Sva pozorišta u Beogradu, a mnoga i van njega, razvijaju isti transparent, kao podršku kolegama Narodnom pozorištu.

Uprava Narodnog pozorišta otkazuje ranije zakazane predstave za oktobar.

Otkazuje se gostovanje Sergeja Polunjina.

Vraća se publici novac za karte i verovatno ulazi u ogroman neplanirani trošak.

Novca očigledno ima, kad se hoće.

Ali za kulturu nula. Koga briga za kulturu?

Ipak, bezbednost je bezbednost.

Sinoć smo se poklanjali sa ekipom predstave “Dečak sa koferom“ u pozorištu Duško Radović.

Preksinoć sa ekipom predstave „Mama mia„ u pozorištu na Terazijama.

Sa nama su bili i članovi baleta, hora i opere.

Scena je bila prepuna umetnika i jakih emocija.

U publici ovacije, kao podrška.

Nikog ko je ostao da sedi, nikog ko je izašao iz sale, cela sala na nogama.

Subota 11. 10.

Pripreme za večerašnji skup ispred pozorišta.

Usput, saznajemo da je u Narodnom pozorištu u Užicu, 7. oktobra, nakon što je ansambl obavestio upravu da će nakon predstave, u znak solidarnosti podrške kolegama iz Narodnog pozorišta, izneti transparent, predstava otkazana dva sata pred početak, iz tehničkih razloga.

Dva dana kasnije, u istoj sali, uz ispravnu tehniku i rasvetu, održane su svečane aktivnosti povodom Dana grada Užica.

Na Trgu republike, u 19 sati, održan je skup podrške umetnicima iz Narodnog pozorišta.

Govorili su Darko Tomović, glumac NP-a i predsednik sindikata, Pavle Jerinić glumac NP-a, Vida Ognjenović, rediteljka, književnica i bivša upravnica Narodnog pozorišta, Boris Postovnik operski pevač i predsednik sindikata muzičkih umetnika, Jelena Ivetić bivša organizatorka Šabačkog pozorišta i među prvima otpuštenima zbog podrške studentima, Milan Kovačević, glumac SNP-a … Orkestar je izveo deo iz opere „Karmen“, hor himnu i Vostani Serbie, a balet je izveo deo iz „Labudovog jezera“.

Naravno u patikama i na neadekvatnom podu.

Paralelno sa ovim važnim događajem, isto veče deo ansambla gostuje u Nišu, na „Festivalu na raskršću”, sa predstavom “Očevi i oci”, u režiji Veljka Mićunovića.

Predstava to veče dobija šest nagrada, za najbolju predstavu, kostim, muziku, scenografiju, specijalnu nagradu za ceo glumački ansambl, kao i nagradu kritike.

Ova predstava dobila je do sada, ukupno 50 nagrada, i u istoriji Narodnog pozorišta, predstava je sa najviše nagrada ikada.

Glumci nakon odigrane predstave, uprkos pravilniku koji je stupio na snagu, razvijaju transparent i čitaju svoje saopštenje, a sa njima na scenu izlaze glumci Niškog Narodnog pozorišta da se poklone.

Cela sala stoji na nogama, i gromoglasnim aplauzom pozdravlja glumce Narodnog pozorišta.

Mnogi plaču, duboko dirnuti krizom koja je zahvatila kulturu.

Inače, baš 3. oktobra, kada je pozorište zatvoreno, trebalo je da se igra predstava “Očevi i oci”.

Glumci, kao i publika, saznali su za otkazivanje, dva sata pred predstavu, preko zvaničnog sajta.

Nije uobičajeno da se otkazuju predstave dva sata pred njen početak, pogotovo ako nije urgentna situacija, recimo da se nešto zaista zapalilo, kao što nije, ovo je bio neobičan gest uprave da ućutka pobunjeni ansambl drame koji se dva dana ranije glasno izjasnio da ne prihvata novi pravilnik ponašanja.

Sezona je zvanično i pompezno otvorena 1. oktobra a zatvorena je 3. oktobra.

Da li je to najkraća sezona u istoriji?

Kako je moguće da su i publika i izvođači dovedeni u opasnost 1. i 2. oktobra, ako se za rizičnu bezbednosnu situaciju znalo još u septembru.

Zašto je pozorište naprasno zatvoreno 3. oktobra u 17 sati?

Nedelja 12. 10.

Poklanjamo se u Ateljeu 212 sa ekipom njihove predstave.

Prisećam se, kako smo u junu ove godine gostovali sa predstavom “Majstor i Margarita“ na festivalu Bucini dani u Aleksandrovcu.

Nakon predstave podigli smo transparent „Studenti Župe“, a cela sala je ustala na noge.

Malo mesto u Srbiji, bez straha.

Za nas veličanstven događaj, a za prvi red bes.

Nakon toga, u holu na koktelu, jedan čovek iz prvog reda urla na nas, vređa, preti kako je od sledeće godine festival mrtav.

Vrlo brzo nakon toga, dotadašnji Upravni odbor Narodnog pozorišta, otpušten je.

Više od 200 nagrada koje smo osvojili sa pozorištem nije relevantno za jedan upravni odbor.

Talent, kvalitet, rad i uspeh nisu ono što se ceni.

Samo poslušnost.

Ponedeljak 13. 10.

Studenti četvrte godine menadžmenta i produkcije organizuju na Fakultetu dramskih umetnosti FDU panel diskusiju pod nazivom “Ko režira radna prava”.

Razgovara se o aktuelnim izazovima u srpskim pozorištima: mogućnost delovanja u kriznim vremenima, radnim pravima i uslovima zaposlenih.

Sagovornici panela su Jelena Ivetić, Milorad Kapor, Darko Tomović, Nedim Nezirović i Vanja Ejdus.

Delimo iskustva Narodnog, Šabačkog i Srpskog narodnog pozorišta.

Uveče se poklanjamo sa ekipom predstave Boško Buha, nakon premijernog izvođenja predstave “Igra” u režiji Milice Kralj.

Buha to veče slavi 75 godina svog postojanja, kao i jedanaest godina bez svoje matične kuće. Oni iznose transparent “Buha je na trgu” a mi “Narodno je Narodno”.

Svi smo pomalo beskućnici.

Kultura je devastirana, pozorišta se zatvaraju, festivali odlažu, konkursi ne objavljuju, produkcije otkazuju, budžeta nema, umetnici se targetiraju, izlažu pritiscima.

Ministar kulture ne pokazuje zainteresovanost niti spremnost za rešavanje problema.

Utorak 13.10.

Poklanjamo se sa ansamblom predstave Duško Radović i tako nadalje od pozorišta do pozorišta.

Pravilnik koji su nam uveli kaže:
Smatra se da zaposleni ne poštuje radnu disciplinu, odnosno pravila ponašanja ako:
Tačka 3, član 7
u obavljanju poslova Pozorišta, javno, verbalno, simbolima kao i gestikulacijom izražava svoju političku ili drugu opredeljenost koja nije u vezi sa obavljanjem poslova Pozorišta zatim javno saopštava političke ili druge sadržaje zatim poziva na aktivnosti koje imaju politički karakter ili nisu vezane za obavljanje poslova Pozorišta ili ističe simbole ili obeležja čije je isticanje zabranjeno zakonom;

Sreda 14. 10.

Poklanjamo se sa ekipom predstave u “Teatru na Brdu”. Sve kolege, sva pozorišta, svi su nam otvorili vrata i pružili podršku.

Od sutra, počinjemo da igramo predstave na scenama drugih pozorišta, dok se naše ne otvori.

To su scene Madlenijanuma, Ateljea 212, Zvezdara Teatra i Beogradskog dramskog pozorišta.

To je svakako uvek praksa, kada se pozorište nađe u krizi, da druge scene ponude svoje slobodne termine.

Nadamo se da neće trajati jedanaest godina, kao što je slučaj sa pozorišem Boško Buha.

“Zahvaljujemo se svim kolegama iz drugih pozorišta koji su pokazali solidarnost sa nama.

Takođe, na solidarnost, pozivamo i sve ostale umetnike, kulturne radnike kao i građane.

Ovo je borba svih nas. Udar na Narodno pozorište je udar na kulturu celog naroda. „NARODNO JE NARODNO”.

Ovo su reči kojima se završava naše saopštenje.

Četvrtak 15. 10.

Predsednik Upravnog odbora izjavljuje na televiziji Tanjug da gleda naše prepiske, interne i na Fejsbuku, da mi želimo da budemo deo blokaderskog pokreta, da smo glumci egzibicionisti, da pravimo cirkus na sceni, da zavodimo narod, da nakon predstave “Očevi i oci” izgovaramo reči i misli Dinka Gruhonjića(?).

Izmišlja, vređa nas.

A očigledno i špijunira.

Jer bezbednost je najvažnija.

Autorka je glumica