PZE 2025 bio je pod senkom protesta i političkih tenzija, a tek nas čeka najdramatičnija Evrovizija

Tradicionalno centralna televizijska manifestacija u predvečerje Evrovizije ove godine je dobila neočekivani politički prizvuk. Poznati glumac Slaven Došlo, koji je trebalo da vodi PZE 25 uz Draganu Kosjerinu i Kristinu Radenković, javno je odbio tu ulogu neposredno pred početak takmičenja. U saopštenju na društvenim mrežama naveo je da ne može da obavlja tu dužnost „sa punim integritetom“ u okolnostima u kojima javni servis RTS, prema njegovim rečima, ne izveštava objektivno o studentskim protestima.

Slavenov gest podrške studentima usledio je nakon poziva protesta na bojkot RTS, izazvan nezadovoljstvom zbog načina izveštavanja o najvećem studentskom pokretu u modernoj srpskoj istoriji, koji je krenuo nakon tragičnog urušavanja krova železničke stanice u Novom Sadu krajem 2024. i prerastao u proteste protiv korupcije i političkog uticaja.

Pored Došla, i drugi javni umetnici, poput Bojane Vunturišević, odbili su učešće u takmičenju, ističući slične razloge, da ne žele da budu deo programa za koji smatraju da je povezan sa nepoverenjem u medijski sistem.

Tokom izvođenja u Pesmi za Evroviziju ’25, neki od takmičara i pratećih muzičara iskazali su podršku studentskim protestima i na samoj sceni. Na snimcima emitovanim uživo, izvođači su nosili značke, pokazivali crvene pesnice i podizali studentske indekse u znak solidarnosti sa onima na ulicama. Ovi gestovi, iako simbolične, izazvale su burne reakcije u javnosti i kod dela medijskih establišmenta koji su ih protumačili kao politizaciju muzičkog događaja.

Negodovanje javnosti zbog izbora predstavnika

Pored političkih tenzija, PZE 25 pratilo je i nezadovoljstvo dela publike oko rezultata izbora predstavnika. Pobednik Princ sa pesmom “Mila” uzburkao je strasti kako među fanovima tako i šire javnosti, naročito zbog kombinacije ocena žirija i publike, iako nije bilo zvaničnih optužbi za neregularnosti. Rezultat je Srbiju odveo na Evroviziju 2025 u Bazelu, gde Princ nije uspeo da se plasira u finale, što je prvi takav slučaj od 2017. godine.

Sve se to dešava u trenutku kada i sama Evrovizija prolazi kroz krizu identiteta, opterećena političkim sporovima, dvostrukim standardima i pitanjem šta znači „apolitičnost“ u svetu koji to više nije. Srbija u tom kontekstu nije izuzetak, već simptom.

Najveći gubitnik cele priče nije ni RTS, ni pojedini umetnici, već poverenje publike. Najniža gledanost PZE nije rezultat bojkota, već ravnodušnosti, a ravnodušnost je uvek znak da je veza prekinuta.

Smena Oliverе Kovačević: Sukob medija i politike

Najdramatičniji epilog ovih turbulencija dogodio se mesecima kasnije: Olivera Kovačević, izvršna producentkinja i dugo godina urednica programa RTS zadužena za organizaciju PZE, bila je smenjena sa svih funkcija koje je obavljala u javnom servisu. Odluka generalnog direktora RTS povučena je nakon što ona nije htela da zabrani političke poruke učesnika i sama je istupila u javnosti u podršci studentskim protestima, potpisala je otvoreno pismo podrške zaposlenima i, što je posebno eskaliralo slučaj, tužila predsednika Srbije zbog, kako je navela, neistina koje su o njoj i timu RTS iznete u javnosti.

Kovačević je u intervjuima više puta naglasila da je njen stav uvek bio zagovaranje slobode izražavanja umetnika i otvorenog medijskog prostora, a ne politizacija same emisije. Njena smena, kako je navela, bila je direktno povezana sa tim što je odbila da cenzuriše izraze podrške protestima na samom takmičenju.

Izazovi nisu uticali samo na ton debate, već i na interesovanje gledalaca. Finalna emisija Pesme za Evroviziju 2025 zabeležila je najnižu gledanost u istoriji takmičenja na RTS, što su mediji delom pripisali i bojkotu od strane studenata i opštem nezadovoljstvu zbog političkih kontroverzi oko javnog servisa.

Šta nas čeka u 2026?

RTS je potvrdio da će i u 2026. organizovati Pesmu za Evroviziju kao nacionalni izbor, s tim da je Uroš Marković imenovan za novog supervizora takmičenja umesto Kovačević. Pravila takmičenja ostaju slična, kombinacija žirija i publike odlučuje o pobedniku, uz uslov da većina teksta bude na jednom od službenih jezika Srbije.

Radio-televizija Srbije je sredinom decembra 2025. objavila konačnu listu 24 kompozicije i izvođača koji će se takmičiti u Pesmi za Evroviziju 2026. Pobednik će predstavljati Srbiju na Evroviziji u Beču 2026. u maju mesecu.

Ovo je spisak izvođača i njihovih numera.

Mirna Radulović — „OMAJA“

Zona — „Čairi“

Anabela Mitić — „Trampolina“

Iva Grujin — „Otkrivam sebe“

LU-KA — „Veruj“

Kosmos trip — „Sve je u redu“

Makao bend — „Daj nam svet“

Lores — „Unseen“

Harem Girls — „Bom Bom“ (nastup u duetu sa Ivanom Krunić)

Jack Lupino — „Adrenalin“

Zejna — „Jugoslavija“

Milica Burazer — „Svima vama treba mama“

Manivi — „Svaki dan“

Sanja Aleksić — „Ko me proba“

Lavina — „Kraj mene“

Ana Mašulović — „Zavoli me“

Brat Pelin — „Fräulein“

Geminni — „Metar sreće“

Đurđica Gojković — „Moma mala“

YANX — „Srušio si sve“

Aleksandar Radojević — „Sudbina“

Eegor — „Klaber“

Aleksandra Sekulić — „Kule“

Avgust — „Jabuka“

Ovo takmičenje, prema dostupnim informacijama, održaće se krajem februara 2026. kroz dve polufinalne večeri i veliko finale, uz kombinovani sistem glasanja publike i žirija.

Dok čekamo PZE26, ovogodišnja Pesma za Evroviziju pokazala je nešto što se već dugo naslućivalo: da u Srbiji gotovo da više ne postoji „neutralna“ javna scena. Čak ni estrada, čak ni Evrovizija, manifestacija koja decenijama insistira na sloganu „ujedinjeni muzikom“, više ne može da pobegne od političkog konteksta u kojem nastaje.