Dragan Bjelogrlić za Danas: „Mi u Srbiji živimo najmračnije vreme koje ja pamtim“

Dragan Bjelogrlić je te večeri bio prezenter. Dodeljivao je nagradu za najbolji film u regionu. Uspeli smo nakratko da razgovaramo sa njim. U atmosferi glamura, šampanjca i reflektora, između kamera i pozdrava, tema o kojoj smo pričali bila je sve samo ne ceremonijalna.

Jer, dok se u Tivtu slavilo zajedništvo regiona i filmska umetnost, Bjelogrlić je, neposredno pre početka dodele, govorio o stvarnosti iz koje dolazi. O zemlji u kojoj, kako je rekao, postoje crne liste za umetnike, u kojoj se zatvaraju pozorišta, i u kojoj je „glumcima koji slobodno misle zabranjen rad“.

„Drago mi je da sam ovde. Ja dolazim iz zemlje gde postoje crne liste za umetnike. Iz zemlje gde se zatvaraju pozorišta, gde je glumcima koji slobodno misle zabranjen rad. Zato vam hvala večeras. Svima nam vraćate nadu u smisao našeg postojanja. Želim blistavu budućnost AFA nagradama, i želim da ovaj festival raste“, rekao je Dragan Bjelogrlić u svom govoru na sceni.

Samo nekoliko minuta pre početka dodele, nastao je razgovor koji nije klasičan intervju. Rađen je na crvenom tepihu, ali daleko od lake konverzacije.

Jer priča o strahu, o odgovornosti, o slobodi i o vremenu u kojem umetnost, više nego ikada, mora da se bori za svoje pravo da postoji nije laka.

Večeras ste u Tivtu, gde kao prezenter učestvujete na dodeli AFA nagrada. Koliko je za Vas važna regionalna saradnja u filmskoj industriji?

– U ovom vremenu obesmišljavanja svega, nešto ovako vrlo smisleno je dobro došlo. Lekovito je i značajno. A ako postoji potreba integrisanja na nivou celokupnog regiona, ili makar u kulturi, to je nešto u čemu mislim da svaki čovek, svaki stvaralac treba da učestvuje. Želim ljudima koji su pokrenuli AFU mnogo sreće, snage i strpljenja da istraju na nečemu što je od izuzetnog značaja i za filmsko stvaralaštvo, ali i za region uopšte.

Dok region večeras slavi zajedništvo kroz film, u Srbiji glumci ne mogu da igraju ni u svojim matičnim pozorištima. Kako to komentarišete?

– Glumci ne mogu da igraju ne u svojim matičnim pozorištima, neki glumci ne mogu da igraju uopšte.

Mi u Srbiji živimo najmračnije vreme koje ja pamtim, a nemam malo godina. Onog trenutka kada sam rešio da otvoreno govorim o ovom zlu koje nas je snašlo, bio sam spreman na posledice. Znao sam sa kim imam posla. Ali meni to najmanje smeta, ja mogu da se snađem, ali mi se srce cepa što su mladi ljudi, na početku svog života, suočeni sa takvim užasnim stvarima. I to je ono što me najviše boli. To je ono zbog čega mislim da se tome mora stati na kraj.

Nakon dugog i turbulentnog puta, „Tajkun 2“ je napokon pred publikom. Šta je taj proces značio za samu seriju?

– „Tajkun 2″ je trebalo da se prikazuje na Radio-televiziji Srbije 15. oktobra 2023. godine. Bio je najavljen. Možete da nađete te najave. I onda, samo je skinut. Ne samo da nije bio prikazan na RTS-u, „Tajkun 2″ nije prikazan nigde. I sada smo doživeli da preko hrvatske platforme Voyo, koja ga je kupila, dođe preko Hrvatske u Srbiju.

Još prošle godine u Rovinju govorili ste o postojanju neformalnih „crnih lista“ u domaćoj kulturi. Da li verujete da se taj pritisak danas intenzivirao?

– To je samo jedan od apsurda koji živimo danas. Da li to možemo da povežemo sa crnim listama o kojima sam već govorio? Naravno. Crne liste postoje, one nisu ozvaničene, ali postoje i primenjuju se. Sad, postoje različite crne liste. Postoje crne liste prve kategorije — to su glumci koji ne mogu uopšte da rade, koji ne mogu nigde da se pojave. Postoje i crne liste druge kategorije, gde eventualno mogu da se pojave u nekim projektima. Eto, to je ono što mi danas živimo.

Crne liste postoje i na Telekomu, vrlo jasne. One su malo šire od ovih koji su na RTS-u. Evo, recimo, ja vam kažem — ja danas trenutno ne mogu da radim ni za jedan medij osim za nezavisnu produkciju.

Da, to je sigurno. To možete da pitate svakog mog kolegu. Ako bude imao malo petlje, on će vam to potvrditi.

Brojni umetnici u Srbiji danas trpe pritiske zbog podrške studentima. Glumci su među prvima javno stali uz njih. Kako vidite taj gest svoje profesije?

– Znate kako… Glumci su u novoj srpskoj istoriji odigrali značajnu ulogu. Bili su 1991. godine na Terazijama, prvom kriku slobode. Bili su na svim protestima devedesetih, pa sve do 5. oktobra. Glumci su uvek bili u prvim redovima.

Sada su ponovo na pravoj strani i ja sam zaista ponosan na svoju profesiju i kolege. Mislim da nije slučajno što glumci u srpskom narodu imaju neki oreol poštovanja, a to nije samo zbog toga što su popularni. Jer, popularni su i narodni pevači, pa nemaju taj oreol. Popularni su i mnogi drugi, pa nemaju to poštovanje. Popularni su i sportisti, pa onog trenutka kad prestanu da se bave sportom, više ne postoje. A glumci su možda jedina profesija koja dobija taj oreol legende. Rekao bih verovatno i zbog ovoga — što su imali hrabrost i dovoljno dostojanstva da rade ovo što rade i danas.

Treći deo „Senki nad Balkanom“ počinje 1938. godine, u vremenu političkih tenzija i borbi za prevlast. U vašim delima zlo se često javlja ciklično — kao istorijska konstanta. Kako da to rešimo?

– Ja sam se i u „Senkama 1″ i u „Senkama 2″ trudio da pričam jednu priču o borbi dobra i zla. Sada, „Senke 3″, smeštene u taj period tridesetih godina između dva svetska rata, i te paralele sa današnjim vremenom su se prosto same nametale, a ja sam ih samo onda kreativno sprovodio.

Biće vrlo zanimljivih situacija u seriji. Biće vrlo zanimljivih poveznica sa ovim što nam se danas dešava i biće jasno.
Ali sama odjavna špica serije će biti malo drugačija. Rešio sam da na odjavnoj špici stavim spisak kompanija i ljudi. Uglavnom idu imena onih koji su pomogli seriji. Ja ću staviti imena kompanija i ljudi koji su meni lično zabranili da snimam. Onih koji mi nisu dozvolili da snimam, samo zbog mog političkog stava.