U renomiranom minhenskom pozorištu Münchner Kammerspiele, koje je prošle jeseni proslavilo stogodišnjicu osnivanja, početkom aprila premijerno je izveden Čehovljev komad „Ujka Vanja“. Režiju je otpočela Karin Henkel, a dovršio ju je Johan Simons, koji je i intendant ovog ansambla, pošto je Henkelova bila sprečena bolešću.
Centralna tema u „Ujka Vanji“ je gubitak iluzija. U ovom komadu svi su u potrazi za samostalnošću i ličnom srećom. U metaforičnom prostoru black box-a – scene na sceni – glumci igraju na nekoj vrsti Puppenhaus(a), kao u lutkarskom pozorištu, u kome prostorna teskoba svaki pokret svodi na minimum. Takvo suženje u pokretljivosti je metafora za odnose među protagonistima.
Na jednoj strani je Sonja, neprivlačna devojka sa staromodnim naočarima, u haljini koja pre podseća na vreću; ona se po svaku cenu želi dopasti alkoholu sklonom doktoru Astrovu, zapuštene brade, masne kose, u izgužvanom sakou, koji bi, u Čehovljevoj viziji, trebalo da ovaploti tolstojevski „ekološki tip“. U „Scenama iz života na selu“, izvedenim 1899. godine, Čehov prikazuje tragikomičnu skamenjenost društvenog života Rusije. Godinama drugi privređuju za Serebrjakova, zaslužnog profesora istorije umetnosti. Njegova kći Sonja i Vanja, brat njegove preminule žene, sa slepom odanošću upravljaju dobrom u korist egocentričnog parazita, praznoslovnog brbljivca i hipohondra. Serebrjakov će se sa svojom, veoma privlačnom mladom ženom Jelenom obresti na seoskom dobru i nakon izvesnog vremena sve „iščašiti iz zgloba“. On će lapidarno objaviti da namerava da proda seosko imanje. To će Vanju prenuti iz flegmatične ravnodušnosti i izazvati u njemu jarost sa kojom će on potegnuti pištolj na Serebrjakova i, naravno, omašiti. Čehovljeva drama rezignacije i gubitka iluzija kruži oko neispunjenih snova i propuštenih mogućnosti njenih aktera. Pod drugim okolnostima, veli Vanja, on je mogao postati Šopenhauer ili Dostojevski.
U Henkelovoj i Simonsovoj postavci, kroz formalnu skučenost i radikalnu redukciju, istaknute su monotonost, dosada i mučna ispraznost života. Glumci stoje rame uz rame, stešnjeni u ovom black box-u prototipskih figura i izgovaraju svoje monotone replike, bez ikakvih rekvizita. Wiebke Puls u crvenoj balskoj haljini u ulozi Jelene je glamurozna heroina koja, kao kontrast Sonji i sveopštem sivilu, sija kao u blještavom sjaju holivudskog filma, poput Rite Hayworth. Kostimografski kontrast između Sonje i Jelene je svesno prenaglašen. Uverljivi koncept Henkelove i Simonsa ne prikazuje nikakvu psihološki diferenciranu sliku, već nam predstavlja zbir tipova, tableau vivant njenih protagonista. Izvanredan ansambl „Kameršpile“ sa protagonistima Stephan Bissmeier, Wiebke Puls, Benny Claessens, Anna Drexler, Hans Kremer, Maximilian Simonischek, Stefan Merki, Polina Lapkovskaja, briljirao je na premijernoj večeri.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
