U vranjskom Simpu u toku je druga radna nedelja za četvoro nagrađenih dizajnera. A sve izgleda kao da Radovan Lale Đurić drži neku vrstu ekskatedre u oblasti dizajna nameštaja. Njemu ne smeta ni buka mašina, ali ni početno profesionalno neiskustvo nagrađenih autora.
– U ovakvim projektima važno je da sve imamo na jednom mestu. Od neophodne sirovine pa sve do tkanine kojom presvlačimo nameštaj – veli Đurić, koji voli praktično da iskoristi svaki trenutak radnog dana.
U proizvodnim pogonima zatičemo u poseti i članove žirija Niš art fondacije, glumicu Nedu Arnerić, ovoga puta kao istoričarku umetnosti, kao i barda srpske kulturne scene Jovana Ćirilova. Oni su bili ti koji su uz Laleta Đurića, kako nam objašnjava Arnerićeva, „odabrali ono što je najbolje iz njihovog lično usaglašenog ugla, zbog čega na kraju i postoje žiriji“.
– Ovakva naša odluka o nagrađenima biće dodatno ispravna ukoliko se realizuju ideje koje su zamislili mladi dizajneri – kaže Neda Arnerić. U vranjskoj kompaniji naviknuti su da ideje pretvaraju u stvarnost. Ovoga puta ulažu maksimalni trud da odgovore zahtevnim varijantama koje u nekim oblicima moraju da pretrpe promene kada se elektronska verzija pretvori u funkcionalnost u prostoru u kome treba da se nađu, a to su trpezarija sa svim elementima, dečja soba i sto za poslovni prostor.
Pogled sa strane ukazuje da nagrađeni mladi dizajneri iz Čačka, Ivanjice, Zrenjanina i Beograda polako počinju da shvataju da imaju u autoritetu i praktičnosti Laleta Đurića nekakav besplatan master klas usred Vranja.
– Očekujem da budemo efikasniji i da ideje budu konkretizovane sasvim precizno kao da su ostvarenja iskusnih dizajnera, a ne onih koji tek treba da uče ovaj posao. I mislim da smo tu u dobroj kondiciji da međusobno izgradimo poverenje koje će dati prave efekte – objašnjava nagrađenima Đurić, koji neumorno šparta ogromnom halom vranjskog Simpa. On podjednako poklanja pažnju i svoju nenaredbodavnu praktičnost kreativnom timu Simpa, ali i mladim dizajnerima.
– U Vranju sam bio pre skoro pedeset godina i tada sam gledao predstavu sa izvornom „Koštanom“. Sada sam u Simpu koji otvara za mene treću dimenziju mogućnosti u dizajnu nameštaja, ali i pozorišne scenografije. U JDP-u postoji nešto slično, ali daleko manje, a ovo izgleda impozantno veliko. Očekujem i da bude efikasno u realizaciji onoga što su ovi mladi ljudi zamislili – navodi Jovan Ćirilov za Danas.
Kreativni tim Simpa, shvatajući da se radi o autorskim projektima koji nisu visokotiražni i koji će tek možda nakon što budu predstavljeni javnosti na izložbama u Beogradu, Nišu i Novom Sadu dobiti komercijalnu dimenzionalnost, procenjuje da je ovo „posao koji nudi dobru potencijalnu komercijalnost“. Otuda i velika prilježnost sa kojom iskusni majstori vranjske kompanije sarađuju sa nagrađenim dizajnerima, koji tek teoriju u izradi nameštaja praktično treba da pretvore u ono što je zamislio u svojoj misiji Radovan Lale Đurić. On je iskusan, zato je i strog. Strogoća tera na kreaciju i ono što podjednako privlači i skupe ali i skromne kupce u ovom slučaju budućeg novog nameštaja sa oznakom Made in Srbija. To jeste ne samo umetnost, već i dramaturgija koja može da ima svoju privrednu perspektivu ukoliko se ne oslonimo samo na njene pokretače u prvom redu Niš art fondaciju.
Neda Arnerić, glumica i istoričar umetnosti: Nameštaj i za elitu i običan svet
Kada sam negde sedamdesetih godina snimala film na jugu Srbije, nas glumce su dovodili ovde u Simpo da vidimo ovu fabriku koja liči na grad i još uvek postoji i radi u ovoj našoj Srbiji što je jako dragoceno. Mislim da mladi dizajneri koje je nagradila Niš art fondacija moraju to da shvate i da svoj boravak uz prisustvo Laleta Đurića nešto i nauče. Da od ideje do realizacije nije nimalo lak put pogotovu u dizajnu nameštaja – kaže Neda Arnerić, jedna od troje članova žirija koji je izabrao najbolje radove na konkursu za dizajn nameštaja.
– Očekujem da ovi radovi budu dostupni i običnom pojedincu. Ja sam jedan od tih jer potrebujem da za svoju kuću nabavim trpezarijski sto. Nadam se da će to biti baš sto prvenac iz ove akcije koja je neobična, a koju je osmislio čovek kakav je Radovan Lale Đurić, misionar uvek nečeg novog – kaže Arnerićeva, navodeći da umetnik mora sve sam da zna da radi.
Arnerićeva priznaje da je do sada bilo mnogo lakše njoj kao članici žirija da radi sa pozorišnim predstavama, kao i konkursom za likovne umetnike, a da je ovo najzahtevniji posao.
– Ovo što je Lale osmislio sa dizajnom nameštaja na ovaj način je jedna skupa igračka. Ja strepim lično u ime fondacije da li su mladi dizajneri spremni da isprate stručni tim Simpa i Vranjanci njih u majstorskom pogledu, a da sve to ne ispadne mnogo skupo pa da na kraju ne budemo dosadni ovim vrednim ljudima koji mogu da nas izbace, jer smatraju da sve može mnogo brže da se uradi – navodi Arnerićeva, nadajući se da će četvoro nagrađenih dizajnera u finišu uložiti maksimalnu kreativnost da njihove ideje opravdaju očekivanja i dobiju vidljive efekte u stvarnoj funkcionalnosti.
Ocenjujući rad u žiriju koji je dodelio četiri nagrade u oblasti dizajna nameštaja, Arnerićeva kaže da se ona lično „bori protiv kategorije najbolji“.
– Postoji nešto što je u mojoj glavi dobro, kao i kod drugih ljudi, zato nažalost, ili na sreću postoje žiriji jer ne može da se dogovori cela planeta šta je najbolje. Ono što je nas troje odabralo na ovom konkursu kao najbolje i ukoliko se to realizuje kako su dizajneri zamislili, to je uspeh ovog projekta – kaže Arnerećiva.
Jovan Ćirilov, teatrolog i književnik: U trećem krugu estetike
– Posle onoga što je Niš art fondacija radila sa mladim umetnicima u oblasti pozorišta, pa potom kada je napravljen pravi estetski šok sa likovnom umetnošću, čovek koji stalno voli da izmišlja nove stvari dao je šansu mladim dizajneri. Od Laleta Đurića i ne treba očekivati ništa drugo – ocenjuje za Danas bard srpske kulturološke javnost Jovan Ćirilović, priznajući da je posle tačno pola veka od prisustva predstavi sa autentičnom „Koštanom“ ponovo u Vranju.
On navodi da nagrađeni radovi ne imitiraju trendove poput Ikee, već su to vrlo praktični radovi koji idu korak napred, ali da je za njihovu realizaciju neophodna muka u kojoj treba savladati prvobitnu ideju i sve to uklopiti sa tehnološkim mogućnostima.
– Kao što sam u životu bio srećan kada je u pitanju pozorište koje polazi od ideje, pa potom teksta, preko glumaca do predstave, tako je to i u ovom novom projektu Laleta Đurića. Ovo je realizacija nekih snova i mašte – navodi Ćirilov.
Na pitanje slaže li se da je ipak reč o drugačijem obliku kreativnosti u odnosu i na teatar i na likovno stvaralaštvo, Ćirilov potvrdno odgovara.
– Ono što je uspelo mi verujemo da može da postane deo industrije nameštaja. Zanimljivo je za mene lično da sam u Centru za kulturnu dekontaminaciju počeo jedan projekat u kome analiziram odnos Miroslava Krleže prema drvnoj industriji u Rusiji. Tamo su došli nemački industrijalci da eksploatišu šumsko bogatstvo, a ovde u Vranju imamo umetničku realnost. Toga treba da se čuvamo da neko ne eksploatiše naše šume i našu pamet – ocenjuje Jovan Ćirilov. Na pitanje da li se u oblasti dizajna nameštaja može spojiti elitizam i populizam, on je sasvim određen:
– Sve govori o praktičnom duhu trouglastog projekta gospodina Đurića. On ovde sedi radi, savetuje i pomaže. To mladim ljudima koji su laureati nagrada od kojih bar godinu dana može pristojno da se živi. Koliko vidim znači da steknu iskustvo u radu bez virtuelnosti. Lale od „visoke mode“ i neke vrste utopije želi da napravi industriju. I on će to prepoznati među ovim mladim ljudima koji sada rade na svojim modelima nameštaja. U njegovoj strogoći i konkretnosti oni imaju šansu.
Ćirilov je upoređujući radionicu za izradu scenografije u JDP i kompaniju Simpo rekao da su to „radionice u kojoj kreativni duh deluje na različitim nivoima i namenama ali da je kreativnost presudna“.
Lale Đurić: Ja i Dragan Tomić se odlično razumemo
– Možda bih mogao i više da uradim za Simpo i našu drvno-prerađivačku industriju da sam malo mlađi. No, ni sada mi ne smeta da se odlično razumem sa Draganom Tomićem, čovekom koji je stvorio Simpo i koji ima gomilu snažne energije za nove projekte. Mislim da smo tu ja i on vrlo praktični ljudi. Korist može ponajviše imati država Srbija i mladi ljudi u njoj – kaže Radovan Lale Đurić.
– Moj posao je da ih usmeravam da budu još bolji, a naša fondacija je, ako to ispravno shvate, samo inicijalni eksploziv koji treba da izazove konkurenciju ideja, a da onda to kompanije poput Simpa realizuju. Za to sam uvek otvoren i to ću uvek podržavati, a tržište će onda biti naša zajednička mera vrednosti. Bez toga nema ni stvarne mere vrednosti – navodi Đurić.
Nesvakidašnja medijska pažnja
Uprkos predizbornoj kampanji koja je zahvatila i jug Srbije, projekat Niš art fondacije, Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede i kompanije Simpo naišao je na veliku medijsku pažnju u Vranju. Tekstovi su objavljeni u lokalnom nedeljniku Nova Slobodna reč i Simpo novinama. Ovim povodom u Vranju je boravila i ekipa RTV i B92, što nije tako čest slučaj kada su u pitanju umetnost, a pogotovu dizajn u oblasti nameštaja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
