Energija koja plamti

Da ne bismo bili optuženi s jedne strane za fascinaciju izvođačkim mogućnostima ovih devojaka i dečaka, koji dolaze iz raznih zemalja, sa energijom koja plamti tokom celog spektakla, a sa druge da sasvim površno razmišljamo o njihovim veoma jasnim porukama – treba uočiti izvestan nedostatak režijske uglađenosti, razrađenosti dramaturgije, a naročito postepenog a stalno prisutnog krešenda, koji vodi kraju predstave.

Dovoljno je ovo konstatovati i predati se celim gledalačkim bićem njihovoj nekada bolno nostalgičnoj pesmi, osmesima koji zrače iz svake izgovorene replike i furioznom plesu, koji vatrenom strašću izbija iz njih kao odjek mnogih nomadskih generacija Roma, sa elementima najsavremenije urbane, ulične, virtuozne igre.

Veoma je teško u mnoštvu različitih scena izdvojiti one najimpresivnije. Treperavi, duboko osećajni glas devojčice od petnaestak gosina, vitešku igru zaraćenih „plemena“, maestralno otpevan „Đurđevdan“, pesmu posvećenu najvećoj slavi svih Roma, bez razlike u njihovoj religijskoj pripadnosti… Sve to, ipak, nije zamaglilo osnovnu poruku predstave. U danu kada su kažnjeni huligani koji su u autobusu napali dečaka Roma, učenika kao što su oni, i to u našem Beogradu, još glasnije odzvanjaju replike da se Romi bave prodajom kartona i žive u kartonskim kućama jer je to najjevtiniji građevinski materijal, da oni možda nešto i ukradu – jer moraju, da nisu lenji i neradnici ako im se pruži šansa da rade, a da je dosta, sasvim dosta, razmišljanja o njima u stereotipima, koje u svojim razigranim i raspevanim ličnostima razbijaju. I kada, na kraju predstave, parole ispisane na transparentima različitim jezicima i pismima potvrđuju da je dosta sa mišljenima o Romima koja su davno prevaziđena, odjednom se stvara travnati kvadrat, a na njegovoj sredini točak kola sa arnjevima, kao simboličan završetak onoga što su nam ovi romski tinejdžeri tako slikovito rekli. A nama ostaje da ponesemo sobom njihovu igru, pesmu i muziku i da budemo odlučni u tome da prihvatimo, bez ostatka da „oni zaista nisu onakvi kakvi mnogi misle“.