Enes Halilović: Umetnost mora biti uz nesrećne

Halilović je, prilikom dodele nagrade u Biblioteci grada Beograda, zahvalio svima kojima su mu bilo kada pomogli na bilo koji način – porodici, izdavaču Laguni, urednicima, lektorima, čitaocima, bibliotekama i žiriju, ističući da mu mnogo znači to prizanje.

On je naglasio da je knjigu pisao sa ljubavlju i poručio da je za pisca važno da bude prepoznat.

„Žiri je prepoznao nešto u mojoj knjizi, a zaista je bilo i drugih dobrih knjiga. Nadam se da će nas mnogi mladi pisci pozdraviti sa ovoga mesta u nekoj od narednih godina, da budemo tu zajedno. Da kada neko bude tumačio niz imena dobitnika vidi presek ljudi koji su nekad nešto analizirali i pitali se ‘gde sam ja'“, rekao je Halilović.

Prema njegovim rečima, on je romanu „Bekos“ dao onoliko koliko je mogao.

„Ukoliko se nekome knjiga dopala, ja sam radosan, ukoliko se nekome ne dopada – to je potpuno legitimno, ali neka zna da ja više od ovoga zaista nisam mogao u ovom trenutku“, rekao je Halilović.

Roman „Bekos“, kako je naveo, zatvara prethodna tri romana, ali može da se čita i kao samostalno delo.

Važan segment tog dela vezan je za Vergilija i osećanje pripadnosti zemlji, dodao je Halilović.

„Najviše me boli kada gledam sa Balkana, od Triglava do Crnog mora, odseljavanje mladih ljudi. Uvek su se ljudi kroz istoriju odseljavali iz hladnih predela u tople, sada paradoksalno, imamo odseljavanje iz toplijih krajeva u hladnije“, rekao je Halilović i dodao da je zato izabrao Svalbard, kako bi pisao o tome.

On je rekao i da je najveće društveno pitanje „kako ujediniti knjige i ljude u svetu koji o nečemu odlučuju“.

Predsednik žirija Predrag Petrović rekao je da su junacima Halilovićevog romana ostali jedino priča i pričanje, koje se oblikuje u bogatom stilskom rasponu od melahonoličnog i lirskog do humornog i grotesknog, baš onako kakav je i život sam.

Njihova pričanja su završni pokušaj da se pronađe uteha i izbavljenje, kako od vlastitog usuda, tako i od balkanske „proklete avlije“. U simboličnom i arhetipskom jezgru romana je predanje iz drugog toma Herodotove istorije – o deci koja su prepuštena sebi, odrastajući bez kontakta sa drugim ljudima, ipak progovorila – izustivši reč „bekos“, koja na jeziku Frigijaca znači „hleb“, istakao je Petrović.

On je dodao da za junake romana reč „bekos“ simbolizuje iskonski smisao postojanja, nadu i utehu življenja na „ploči peščerskoj, balkanskoj i zemaljskoj“.

Direktor Biblioteke grada Beograda Nenad Milenović ocenio je da značaj nagrade „Beogradski pobednik“ raste iz godine u godinu, i zahvalio prethodnim dobitnicima Dragu Kekanoviću, Goranu Petroviću, Vladanu Matijeviću i Sanji Savić Milosavljević, kao i Enesu Halilović.

U užem izbori su bili i romani „Frau Beta“ Laure Barne, „Ulm“ Bojana Vasića, „Razgovori s Vješticom“ Vladimira Vujovića, „Lusi“ Bojana Savića Ostojića, „Letnjikovac“ Marka Todorovića i „Humano preseljenje“ Vide Crnčević Basare.

U žiriju su, osim Petrovića, bili i Vesna Trijić, Slađana Ilić, Petar Pijanović i Nataša Anđelković.

Nagrada „Beogradski pobednik“, prvi put dodeljena 2022. godine, sastoji se od statuete „Beogradski pobednik“, kaligrafski ispisane povelje i novčanog iznosa od 10.000 evra.