Zvanični početak sezone 2009/10. u pozorištu na skveru Mire Trailović obeležila je plesna predstava „Paranoja šik“ u koreografiji Isidore Stanišić i izvođenju novoosnovane Bitef dens kompanije. I prethodnih decenija ova scena je ugostila većinu plesnih ansambala, trupa, grupa, koje su pod raznim imenima i manje ili više poznatim koreografima i izvođačima svojim estetskim i kreativnim mogućnostima obogaćivale savremenu umetničku igru u Beogradu.
Za prvo ostvarenje novog ansambla, najavljenog kao „elitna plesna trupa“, odabrana je postavka Isidore Stanišić, koja svojim nazivom „Paranoja šik“ ove dve reči, čiji je smisao odavno poznat, izvrće tako da poremećaj uma u medicini nazvan paranojom dobija obeležja dobrog života, koji odgovara važećim društvenim normama, dok je šik vrsta ludila. To je, bez sumnje, bio odabrani način da se savremeni tretman pomodnog života igrom izrazi kao paranoja, a ono što je vrhunski estetski oblikovan ukus – šik, predstavi kao poremećaj uma. A što da ne? I to je u toj ravni ideja osmišljen pogled na savremenost, koji se uveliko ispoljava u pomodarstvu.
Razmatrajući doprinose ostvarivanju ovakvog koncepta predstave posebno treba istaći scenografiju Saše Ivanovića, koja je svojim nijansama beline oplemenila ne tako veliki scenski prostor Bitef teatra, zatim izuzetno skladne po kroju i sivo-belom koloritu kostime Ivane Vasić i dizajn svetla Dragana Đurkovića u zelenoj, plavoj, žutoj i crvenoj boji, koje karakterišu stepen rizika u američkom nacionalnom bezbednosnom sistemu.
Postavka Isidore Stanišić posedovala je više jednoličnog minimalizma, no što se očekivalo. Na to je upućivala i muzička partitura Anje Đorđević, uglavnom laganog tempa, brižljivo i uhu prijatno instrumentalisana. Taj plesni minimalizam, danas već mnogo manje atraktivan, korišćen na našoj plesnoj sceni duže no što je neophodno, nudio je dosta ravnu igračku partituru i podsetio na pre više godina viđenu predstavu „Tela“ Saše Valc ili pokreta insekata u Kresnikovom Ernstu Jingeru, a, razume se, i na neka nagrađivana domaća dela.
Prepadnute manekenke, svesne opasnosti koje im zanimanje donosi, puzale su na tlu suprotstavljajući se bez mnogo žara zamišljenoj pošasti. Odlično školovane igračice nove trupe Bitef teatra – Milica Pisić, Olga Olćan, Nevena Jovanović, Ana Ignjatović-Zagorac i Dejana Budiška su sve svoje plesne zadatke primerno izvršile. Njihova znanja, iskustvo i nesebično izvođačko zalaganje zaslušuje priznanje uz želju da nova beogradska plesna trupa ubuduće s više radoznalosti i kreativne smelosti oblikuje svoje nastupe. Dovoljno je prisetiti se s uvažavanjem „Valcera“, „Organizacije rada“, „Lifta“ i drugih ostvarenja u opusu Isidore Stanišić, koja inspirišu i svakako doprinose da ubuduće novi ansambl s uspehom ispuni svoju misiju još jednog, ozbiljnog promotera savremenog plesa u našoj zemlji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
