Snima se film o Lensu Armstrongu, evo ko će ga glumiti

Glumac Ostin Batler, koji se proslavio ulogom u filmu Elvis, sprema se za novu biografsku ulogu. Tumačiće Lensa Armstronga, američkog biciklistu čija je životna priča od inspirativnog heroja postala sinonim za jednu od najvećih prevara u istoriji sporta, piše Večernji.hr.

Vest o projektu, koji se trenutno nudi najvećim holivudskim studijima, izazvala je pravu pometnju, a iza filma stoji izuzetno snažan autorski tim.

Režiju potpisuje Edvard Berger, nemački reditelj čiji je film Im Westen nichts Neues osvojio mnoštvo nagrada, dok je za scenario zadužen Zak Bejlin, nominovan za Oskara za film King Richard, priču o ocu teniskih legendi, sestara Vilijams.

Producent Skot Stuber, bivši šef filmskog sektora Netfliksa, obezbedio je prava na Armstrongovu životnu priču, što nagoveštava da će bivši sportista sarađivati na filmu.

Ovo nije prvi pokušaj ekranizacije Armstrongove priče. Film The Program iz 2015. godine, u kojem ga je tumačio Ben Foster, nije ostvario značajniji uspeh. Međutim, novi projekat donosi i novi pristup, a najavljeno je da će film biti kombinacija F1 i The Wolf of Wall Street.

Priča o Lensu Armstrongu, rođenom 1971. godine u Teksasu, započela je kao američki san. Nakon što je karijeru započeo kao triatlonac, u potpunosti se posvetio biciklizmu, ali je njegov uspon brutalno prekinut 1996. godine.

U svojoj dvadeset petoj godini dijagnostikovan mu je treći stadijum raka testisa, koji se proširio na pluća i mozak. Lekari su mu davali minimalne šanse za preživljavanje. Ipak, posle iscrpljujućih operacija i agresivne hemioterapije, Armstrong je 1997. godine proglašen zdravim.

Njegov povratak profesionalnom sportu smatran je prvoklasnim medicinskim i sportskim čudom, pričom koja je inspirisala milione ljudi širom sveta.

Ta priča dostigla je vrhunac kada je od 1999. do 2005. godine osvojio rekordnih sedam uzastopnih titula na najprestižnijoj biciklističkoj trci na svetu, Tour de France. Postao je globalna ikona, a njegova fondacija Livestrong (prvobitno Lance Armstrong Foundation) postala je simbol borbe protiv raka.

Njene žute gumene narukvice nosili su svi, od školske dece do svetskih lidera, a Armstrong je postao više od sportiste — bio je hodajući dokaz da je nemoguće moguće. Sve je delovalo suviše dobro da bi bilo istinito. Na kraju se ispostavilo da i jeste.

Godinama su kružile glasine o dopingu, ali ih je Armstrong agresivno negirao, često tužeći novinare i bivše kolege koji su se usuđivali da posumnjaju u njega. Klupko je počelo da se odmotava kada je Američka antidoping agencija (USADA) sprovela opsežnu istragu.

Njihov izveštaj iz 2012. godine bio je poražavajući — zaključeno je da je Armstrong bio na čelu najsofisticiranijeg, najprofesionalnijeg i najuspešnijeg sistema dopinga u istoriji sporta. Korišćene su različite metode, od EPO-a i testosterona do transfuzija sopstvene krvi, kako bi se sistematski povećavala izdržljivost i varalo na najvišem nivou.

Kazna je bila brza i konačna: doživotno mu je zabranjeno bavljenje profesionalnim sportom, a svih sedam titula sa Tour de Francea mu je oduzeto.

Nakon godina laži, Armstrong je konačno sve priznao u januaru 2013. godine, u čuvenom intervjuu sa Oprom Vinfri, potvrdivši da je koristio nedozvoljena sredstva za svaku od svojih sedam pobeda. Posledice su bile razorne.

Za samo nekoliko dana izgubio je gotovo sve sponzore, uključujući Najk, Oukli i Trek, a bio je primoran da plati višemilionske odštete u sudskim nagodbama, među kojima i pet miliona dolara američkoj vladi.

Danas Armstrong vodi popularne podkaste o biciklizmu i drugim temama, a finansijski ga je spaslo rano ulaganje u Uber. Ipak, ostaje jedna od najpolarizovanijih figura našeg doba — čovek koji je počeo kao heroj, a postao negativac.