„Fantastična 4: Prvi koraci“: Okrenuti ka prošlosti gledamo u budućnost

Letnja uzdanica ove kuće koja treba da natera sve da kažu kako se „Marvel vratio“ izazvala je puno pažnje i napunila bioskopske sale, što pokazuje da možda ipak nisu svi umorni od superherojskih filmova.

Za razliku od prethodnih adaptacija ovog stripa, ovog puta Marvel jeste našao neki tajni sastojak koji je nedostajao u prethodnim verzijama, a mogli bismo reći da je to šarm.

Šarm samih glumaca, koji su već velike zvezde poznate širem auditorijum, ali i samog okruženja inspirisanog retrofuturizmom i 1960-im godinama, kada su Džek Kirbi i Sten Li i stvorili ove junake.

To u praksi donosi jedno vrlo simpatično i toplo okruženje koje umnogome podseća na neke stare crtane filmove, one u kojima se pojavljivala Fantastična četvorka, ali delimično i na „Kremenkove“ i „Džetsonove“.

Zbog toga su neki od likova koji se pojavljuju i neke od scena koje su prikazane neobične iz današnje vizure, ali to je pravo osveženje u moru drugih modernih filmova.

A ovo ostvarenje zato se ističe od drugih Marvelovih filmskih adaptacija i nosi toplu atmosferu koju napred ne gura usiljeni humor već osećaj porodice i zajedništva.

„Fantastična 4“ ne gubi previše vremena na to kako su Rid, Suzan, Džoni i Ben postali superheroji, već to čini u vidu kratke, ali efektne montaže.

Premotavaju se i njihove prve godine tokom kojih se bore protiv nekih od čuvenih negativaca, što donosi brojne omaže i reference.

Nažalost, to je donelo i izbacivanje scena koje je Džon Malkovič snimio za ovaj film, ali ostaje da se nadamo da će se njegov Crveni duh vratiti u nekom novom naslovu.

A potom dolazi glavna pretnja – Galaktus, svemirsko biće starije od našeg univerzuma koje je večno gladno i mora da jede planete.

Ovaj lik konačno je prikazan kako treba, on je zastrašujuć i naizgled nezaustavljiv i to je jedna od najjačih tačaka filma.

Druga je porodični odnos između likova kojima verujete da zaista žive i rade zajedno i da zavise jedni od drugih kako bi preživeli neke od najopasnijih situacija.

Izbor glavnih glumaca, iako osporavan, po meni je odličan i svi svoj deo rade odlično, što će učiniti da vam do kraja filma zaista bude stalo do njihovih sudbina, a ne da samo čekate da se upale svetla u sali.

E sad sledi ono što je moja glavna zamerka, a to je Srebrni letač, odnosno, u ovom slučaju, letačica, pošto je ulogu koju obično ima Norin Rad ovde preuzela Šala-bal, njegova žena iz stripova.

Srebrni letač je Galaktusov glasnik i tragični lik koji pokušava da smanji broj stradalih pred njegovom večnom glađu i koji odluči da pomogne ljudima, makar ostao zarobljen na Zemlji.

To je makar ono što se dešava u stripovima, ali ne baš i ovde u filmu Fantastična 4: Prvi koraci, tako da vam nisam previše pokvario doživljaj.

Nemam ništa protiv toga kako je Džulija Garner odigrala ulogu, jer se ona mahom i ne vidi, već je u pitanju kompjuterska animacija, ali scenaristi su iskorstili jedan jeftin trik u vezi sa njenim likom kao motivaciju za Džonija Storma.

Uprkos tome, doživljaj celokupnog filma nije pokvaren i ako niste fanatik kao ja, verovatno ćete uživati u retro estetici i nagoveštajima svega onoga što bi trebalo da bude.

Ne očekujte previše naznaka toga, imajući u vidu koji sve filmovi iz Marvelovog univerzuma tek treba da dođu, ali ima par likova na koje treba obratiti pažnju.

Uz sve to, jasno je da je ovo radio neko kome je stalo do toga i, uz par upitnih odluka, to je jedno ostvarenje koje se definitivno izdvaja iz mase, koje može da se svidi i nekome ko ne zna previše o svim likovima.

Glavni uspeh neće se meriti ni svim pohvalama u recenzijama ni mojim mišljenjem, već rezultatima na blagajni, a za sada deluje da Pedro Paskal i ekipa imaju potencijal za privlačenje publike u bioskopska sedišta