Fedonu nagrada „Radovan Galonja“

Ovo priznanje, ustanovljeno i prvi put dodeljeno prošle godine, osmišljeno je za najbolje uobličenu knjigu na prostoru Jugoslavije. Kriterijumi odabira obuhvataju sve aspekte – od izbora naslova, preko kvaliteta sadržaja, kvaliteta autorskog teksta ili prevoda, uredničkog, lektorskog i korektorskog rada, dizajna, do preloma i kvaliteta štampe. O nagradi odlučuju ljudi koji su angažovani u Izdavačkom društvu Fabrika knjiga. Radovan Galonja je do leta 2012. pripremio za štampu sva izdanja Fabrike knjiga. Njegov samopregor, odanost Fabrici knjiga, kao i usredsređenost na svaki detalj koji se tiče izgleda i sadržaja štampanog proizvoda, bili su i ostali primer profesionalne etike. Prve godine nagrada je pripala izdavačkoj kući Ex libris iz Rijeke za knjigu Hansa Künga „Sporna istina: Sjećanja”.

Mira Sovrović, direktorka i urednica izdavačke kuće Fedon, povodom ovog priznanja kaže: „Nagrada „Radovan Galonja“ za izdavača je izuzetna i mnogo većeg dometa nego što na prvi pogled izgleda: njome se, kao što piše u obrazloženju, skreće pažnja na nešto za šta se ponekad učini da je iščezlo iz našeg izdavaštva – na „niz poslova koje treba znalački obaviti da bi se na kraju dobila knjiga vredna čitanja“.“

Zahvaljujući se Dejanu Iliću, uredniku Fabrike knjiga, i ovom izdavačkom društvu, pre svega zbog ideje za jedno ovakvo priznanje, a potom i zbog kolegijalne podrške, ona ističe: „Duh vremena ravnodušan prema vrednostima kulture, iza kojeg se tako često zaklanjamo, i ignorantski odnos prema tim vrednostima u našem društvu ne mogu i ne smeju biti opravdanje za nemar u stvaranju knjige. Pravljenje knjige je dug proces, koji se sastoji od mnogo segmenata i mnogo detalja, od kojih se nijedan ne sme prevideti, a u svakom se krije zamka. Zamka je ono što nikad ne možete unapred predvideti, što može neočekivano iskrsnuti u bilo kom delu procesa, i što čini da uprkos tome što ste u poslu dali sve od sebe, što ste svakom segmentu prišli s punom svešću i visokom koncentracijom, ne budete zaštićeni od greške u završnom proizvodu.“

„Kao glavni urednik, ja sam samo deo tima koji je napravio Dva kraljeva tela“, dodaje Mira Sovrović navodeći imena ljudi „bez kojih ne bi ni bilo knjige, a koji – sasvim nezasluženo! – uvek ostaju skrajnuti, u pozadini“: Ljiljana Nikolić, prevoditeljka, Ivan Milenković, urednik izdanja, Milica Rakonjac, likovna urednica, Slobodanka Marković, lektorka, Rade Dumađo, tehnički urednik, i štamparija Portal iz Beograda.