Filmski istomišljenici

Drugo festivalsko veče u takmičarskom programu Festivala evropskog filma na Paliću, na Letnjoj pozornici otvorio je norveški film „Čovek koji je voleo Ingvea“, debitantsko ostvarenje Stijana Kristijansena. Radnja filma dešava se nakon pada Berlinskog zida, što se tek delom tiče ljudi u Norveškoj, ali radnju filma reditelj smešta u taj period zbog živopisne muzike, kojom velikim delom opisuje svoje junake. U ovom filmu, Kristijansen je hteo da prikaže različite društvene strukture u svojoj zemlji, tako da se bavi i siromašnim ljudima u Norveškoj, kojih je u vreme pada Berlinskog zida u toj zemlji bilo malo, zahvaljujući velikoj količini nafte koju su tada pronašli u okeanu, nakon čega su mnogi postali bogati preko noći.
Film se bavi mladim ljudima i njihovim problemima u doba odrastanja. „Glumci u filmu su amateri i veoma su mladi. Tražio sam nova lica. Bilo mi je potrebno četvoro, petoro novih imena i otišao sam u moj rodni grad, koji veličinom podseća na Suboticu. Lično volim da radim sa glumcima i volim proces kastinga, na kome tražimo ono što nam za film treba“, kaže Kristijansen. Posebno mu je bio interesantan lik iz naslova Ingve, zato što je on suprotnost glavnom junaku. „On se sve vreme nalazi na zabranjenoj teritoriji. On je to zabranjeno voće. I zato je tako interesantan“.

Ef Ži Osangu nagrade Underground Spirit

Poznati francuski avangardni reditelj, Ef Ži Osang boravi ovih dana na Festivalu evropskog filma na Paliću, gde mu je druge festivalske večeri uručena nagrada Underground Spirit za istrajnost u nezavisnoj filmskoj produkciji. Osang kaže da ga je nagrada iznenadila jer je bila potpuno neočekivana. „Sreo sam se sa organizatorima fesivala na Paliću u Kanu, gde sam promovisao svoj novi film. Našli smo mnogo zajedničkih tema po pitanju muzike, filma i rokenrola i predložili su mi da dođem i primim nagradu. Zato je ona meni veoma važna“, kaže Osang. On pripada prvoj generaciji pankera i, sem muzike i filma, bavio se pisanjem književne kritike, poezijom i publicistikom. Početkom osamdesetih, kako kaže, počinje da snima filmove, a među najpoznatijim njegovim radovima je i „Dr Chance“, u kome je glavnu žensku ulogu igrala Almodovarova glumica Mariza Peredes. „Ona je sjajna. Bila je veoma zainteresovana za ulogu u tom filmu. Mnoge stvari u scenariju smo prilagodili njoj, kao i termine snimanja, koje je bilo pre više od 10 godina u Čileu. Mariza je veliki profesionalac u puna je entuzijazma“, kaže Osang. Iako priznaje da je teško preživeti u svetu nezavisne filmske produkcije, Osang ipak preporučuje mladim kolegama da se drže tog pravca i da uvek ostanu apsolutni početnici, jer samo tako mogu da imaju „odrešene ruke“ u filmskom poslu.

Nakon projekcije u Kanu, film „Sedmo nebo“ nemačkog reditelja Andreasa Drezdena stigao je na Palić, nakon čega će tek započeti svoj festivalski život. Prema rečima producenta filma Petera Romela, film je u Kanu primljen dosta dobro. „Sedmo nebo smo završili neposredno pred Kanski festival. Uspeli smo da ga snimimo u veoma kratkom vremenskom periodu. Svega tri i po do četiri meseca je prošlo početne ideje do realizacije. Problem je bio i u tome što je reditelj filma Andreas Drezden pripremao još jedan projekat, zbog kojeg nije mogao sada da dođe na Palić iako je hteo. Praktično, protrčali smo kroz dva filma“, kaže Romel.
Radnja filma govori o vremešnoj ženi koja u sedamdesetogodišnjem muškarcu pronalazi novu strast. „Ideja je nastala za vreme jedne večere, kada je autorska ekipa filma došla do zajedničkog zaključka da se nijedan film dosad u Nemačkoj nije ozbiljno bavio temom ljubavi među starim ljudima“, kaže Romel. Razmišljajući kako da se približe tom problemu i snime film sa malim brojem učesnika, ekipa se brzo okupila i hrabro krenula u projekat snimanja bez scenarija.
„Mnogo sam naučila radeći ovaj film“, kaže Ursula Verner, glavna glumica u filmu. „Pre svega vežbala sam dosta improvizaciju, jer volim takav način rada. Opet, ne bih ovako mogla da radim sa bilo kim. A reditelj ovog filma je osoba kojoj u potpunosti verujem“.
Film „Sedmo nebo“ okupio je bliske prijatelje i istomišljenike, koji su rado pristupili realizaciji filma. Svima je postavljeno pitanje da li se usuđuju da rade film bez scenarija, i svima je to bilo intrigantno. „Ja sam pristala jer sam smatrala da je tema izuzetno važna. Jer život ne prestaje u starosti. Tek tada se dešavaju mnoge stvari koje treba otkriti“, kaže Ursula Verner.