Marko Aurelije je dugo bio popularan kao guru spokoja. Spektakularna izložba u Triru sada vraća rimskog cara u političku sadašnjost.
Brada ovog filozofa pripada Triru: ploča sa svetski poznatim profilom nalazi se na zgradi sa drvenim krovom u Brikenštrase koja je rodna kuća Karla Marksa.
Unutra, turisti iz celog sveta mogu da saznaju o životu i delu najvećeg sina grada, uključujući brojne kineske posetioce koji će verovatno biti zapanjeni ne samo demokratskim tumačenjima njihove ideološke ikone, već i zemaljskim, uzdržanim prikazom u prilično skučenim sobama iz 18. veka.
Ali još jedan, potpuno nerevolucionarni, filozof sada dolazi u Trir i ”uzurpira” Marksov domaći teren, barem na nekoliko meseci: rimski car Marko Aurelije, kome je posvećena velika državna izložba u dva muzeja u Triru.
Svojim refleksijama, napisanim na umetničkom grčkom jeziku, koje nisu bile namenjene za objavljivanje, ovaj vladar je osvojio svetsku slavu milenijum i po nakon svoje smrti 180. godine nove ere, i ostao popularan do danas.
Njegova drevna mudra učenja, preneta u 487 aforizama i mini-eseja sastavljenih u dvanaest „knjiga“, svojom stilskom briljantnošću i dubokom promišljenošću, od svog prvog latinskog objavljivanja 1558/59. godine pronašla su bezbroj entuzijastičnih čitalaca.
Stoička doktrina
Marko Aurelije je zaista bio izuzetna ličnost u antici u svojoj dvostrukoj ulozi vladara-filozofa.
Tokom svoje dvadesetogodišnje vladavine od 161. godine nove ere, vodio je gotovo neprekidne ratove na granicama Rimskog carstva.
Međutim, njegovo delo prati stoičku školu filozofije, uticajnu filozofsku školu koja se pojavila u helenističkom svetu u 3. veku pre nove ere i obuhvatala istaknute mislioce u Rimskom carstvu, uključujući Seneku, verovatno najpoznatijeg od njih.
Stoička doktrina herojskog prihvatanja, zapravo odobravanja, nepromenljivog, koncentracije na aktivno usavršavanje sebe, na razvoj karaktera i snage uma i na potragu za spokojem i samokontrolom za dobar život — sve se to može naći kao etičke smernice kod Marka Aurelija.
„Ne ponašaj se kao da imaš hiljade godina života. Propast već lebdi nad tvojom glavom“, zna moćni autor, i zato savetuje: „Budi dobar dok živiš, dok još možeš.“
Do danas, on ostaje heroj popularnih vodiča za bolji život: koučing (profesionalno savetovanje) sa Markom Aurelijem je u procvatu.
Briljantna izložba o Marku Aureliju u Triru, sa svojih 400 često izvrsnih eksponata, oživljava istorijsku ličnost ovog cara i njegovo doba u Rajnskom zemaljskom muzeju, suprotstavljajući stvarnost i ideal, predstavljajući njegova razmišljanja i konačno, u Gradskom muzeju Simeonštift, prateći uticaj ovog cara do danas pitanjem „Šta je dobra vladavina?“
Nastavlja tradiciju izložbi o dva druga poznata cara, Konstantinu (2007) i Neronu (2016).
Uspesi ovih izložbi očigledno su inspirisali zajmodavce od Britanskog muzeja do Luvra.
Mračna strana cara
Marko Aurelije je bio predodređen da bude budući vladar u ranom detinjstvu.
To je bilo zbog osobenosti ”adopcije” u Rimskom carstvu u 2. veku: ako nije bilo potomstva, car je usvajao najpogodnije kandidate, što je zahtevalo složenu stratešku operaciju unutar rimske više klase, uključujući i bračnu politiku.
Tako je Hadrijan, koga je i sam Trajan usvojio pod nejasnim okolnostima, izabrao već 55-godišnjeg Antonina Pija, već imajući na umu sledeću generaciju: „Verisim“, „najistiniji“, kako je Hadrijan u šali nazvao ozbiljnog dečaka, koji je rođen u bogatoj i uticajnoj rimskoj porodici 121. godine nove ere.
Hadrijan je naložio imenovanom Antoniju Piju da usvoji mladog Marka Aurelija i njegovog budućeg savladara, Lucija Vera, koji je bio devet godina mlađi od njega.
Dva očaravajuća reljefa na sarkofazima iz Luvra koja prikazuju decu kako se igraju donose sledeću generaciju rimske elite na izložbi – dok crni mermerni rob predstavlja rimsko klasno društvo.
Izbor biste i skulptura je izuzetan, poput prelepo melanholične glave mlade Faustine, žene Marka Aurelija.
Njen muž se takođe pojavljuje u mlađoj verziji, još uvek bez brade, ali kao ambiciozno obećanje budućnosti.
Prolazi više od dvadeset godina pre nego što je Marko Aurelije stupio na dužnost 161. godine nove ere.
Mračna strana ovog cara, koji je progresivno reformisao zakon i administraciju carstva, podjednako je vidljiva: na reprodukovanom segmentu 50 metara visokog Markovog stuba u Rimu prikazane su jezive scene iz ratova, poput obezglavljivanja varvara koje su Marku Aureliju predstavljene ne od strane Rimljana već od savezničkih germanskih plemena.
Civilizacija ima svoje pomoćne trupe za varvarska dela: takve stvari su poznate i iz sadašnjosti.
Najpoznatija konjička statua
Možda je ovo upravo to što najviše zapanjuje kod cara: njegove refleksije – mnogi odlomci se mogu pročitati na izložbi – zapravo su pisane uveče tokom njegovih kampanja, počev od 172. godine nove ere, dok je bio sam za svojim stolom, u utvrđenom logoru Karnuntum na Dunavu.
One su rezultat intelektualnog opuštanja i stoičkog treninga, možda i samoobrazovnog kontrasta brutalnom svakodnevnom poslu generala.
„Blago i nevolja racionalnog političkog bića ne leži u patnji, već u akciji“, znao je, na kraju krajeva, vladar koji filozofira.
A lepota je u tome što su njegove misli na kraju imale još više posledica nego njegove teško izvojevane pobede.
U gradskom muzeju Simeonštift, sve je u žiži vladarevog nasleđa i uticaja.
Tamo se mogu videti i Helmut Šmitova kopija njegovih „Meditacija“ i mala konjička statueta koja je stajala na njegovom stolu u Hamburgu.
To je minijaturna replika verovatno najpoznatije konjičke statue na svetu, koju je stvorio nepoznati genije: vekovima je paganin Marko Aurelije sedeo na konju u Rimu pored Lateranske bazilike i nije istopljen jer je srednji vek pogrešno verovao da je on prvi hrišćanski car, Konstantin.
Godine 1538. statua je premeštena na Kapitolsko brdo pre nego što je 1990. premeštena u susedne Kapitolinske muzeje kako bi se zaštitila od korozije; danas replika/odlivak stoji na trgu.
Izložba konačno vodi upravo tamo, u sadašnjost – pored utopijskih vizuelizacija i alegorija vladara, pored ogledala prinčeva, prikaza revolucije i političkih slika 20. veka.
Završava se fotografijama spornih zgrada parlamenta u Vašingtonu, Brazilu i Berlinu.
Slikama ustanka koje pokazuju koliko su odjednom postale krhke demokratije koje su donedavno bile tako samouverene.
Konačno, posetioci mogu intervjuisati samog Marka Aurelija u umetničkoj instalaciji veštačke inteligencije, projektovanoj na zidu.
Šta će ovi intervjui sa carem reći budućim generacijama o našoj sadašnjosti?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
