Generalštab nije dovoljan, proširenje do Slavije: SNS traži ukidanje zaštite za SKC, JDP i zgradu Vlade

Već nakon desetak dana ispostavilo se da su autori zakona prevideli činjenicu da Kompleks Generalštaba ima tri zasebna oblika zaštite. Drugim rečima, uprkos nameri zakonodavca da ukloni prepreke i omogući rušenje kako bi se otvorio prostor za planirano Kušnerovo naselje, Generalštab i dalje uživa zakonsku zaštitu kao kulturno dobro.

Zgrade Generalštaba nalaze se u centru Beograda, u Ulici kneza Miloša 33–41, na jednoj od najvažnijih državnih lokacija. Kompleks je građen između 1955. i 1965. godine, prema projektu arhitekte Nikole Dobrovića, kao dvodelni arhitektonski ansambl koji je u tom periodu bio poznat kao Državni sekretarijat za narodnu odbranu. Ipak, neko ih više ne želi.

Suština problema je u tome što su kreatori lex specialisa zanemarili da je deo grada između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske ujedno:

deo prostorne kulturno-istorijske celine oko ulice Kneza Miloša,

područje na kojem se nalaze dva pojedinačna kulturna dobra iz 19. veka — Kasarna sedmog puka i Stari Generalštab,

i prostor na kojem se nalaze zgrade Generalštaba A i B iz 1960-ih, čiju zaštitu lex specialis pokušava da ukine.

Zakon se, zapravo, odnosi samo na ovu treću stavku.

Kada je postalo jasno da su prevideli ključne zakonske kategorije i da Generalštab ostaje u okviru zaštićene kulturno-istorijske celine, SNS je 19. novembra uputila zahtev Skupštini za hitno donošenje „autentičnog tumačenja“. Šef poslaničke grupe SNS, Milenko Jovanov, formalno je zatražio tumačenje člana 9. lex specialisa koji govori o statusu Generalštaba, piše Vreme.

Šta je SNS predložio za Generalštab

Uz zahtev, Jovanov je priložio i predlog „autentičnog tumačenja“, kojim se od Republičkog geodetskog zavoda i nadležnih institucija zaštite kulturnog nasleđa traži da uklone zaštitu sa objekata na mnogo širem području od onog obuhvaćenog lex specialisom — i to u roku od 15 dana od stupanja zakona na snagu.

Novo obuhvaćeno područje nalazilo bi se između sledećih ulica: Vojvode Milenka, Svetozara Markovića, Kralja Milana, Dobrinjske, Admirala Geprata, Balkanske, Hajduk Veljkovog venca i Sarajevske.

Još 15 zaštićenih objekata u zoni proširenja

Konzervatorka Estela Radonjić Živkov za „Vreme“ navodi da bi se u toj proširenoj zoni našlo čak 15 nepokretnih kulturnih dobara, među kojima su:

Amam Kneza Miloša (1948)

Vaznesenjska crkva (1967)

Dom Radničke komore – Akademija 28 (2019)

Zgrada Manježa / JDP (1984)

Stari Generalštab (1984)

Zgrada Ministarstva saobraćaja (2007)

Oficirska zadruga (1966, veliki značaj)

Kasarna sedmog puka (1992)

Kuća porodice Najdanović (1984)

SKC – Oficirski dom (1984)

Zgrada Vlade RS (2001)

Ministarstvo spoljnih poslova (2001)

Prostor uz Ulicu kneza Miloša (2020)

Kuća Nikole Nestorovića (1963)

Dobrovićev Generalštab (2005)

Radonjić Živkov za „Vreme“ kaže da ovakav predlog deluje kao pokušaj da se projekat Beograd na vodi „gurne“ sve do Slavije.

„Ne postoji nijedan zakonski osnov da se skine zaštita sa objekata kao što su Vaznesenjska crkva, Jugoslovensko dramsko, SKC, Oficirski dom ili zgrada Vlade. Ovaj zahtev je pravno potpuno neodrživ“, zaključuje ona.