Gluma kao primarni poziv

, glumila je i u hororu „Mamula“, i navodi da je gluma ono čime bi prvenstveno volela da se bavi iako se oprobala u raznim poslovima, pa i u manekenstvu. Ipak, medijski posao je, kao što je svima poznato, mač sa dve oštrice i njeno ime se često provlači i kroz tabloide koji joj i previše zalaze u privatan život, pa zato Sofija u razgovoru za naš list naglašava da većina medija u Srbiji nisu pouzdan izvor.

– Nažalost, mnogo sam neistine pročitala o sebi i svom životu tako da ne mogu da pohvalim sve medije kao pouzdan izvor. Uvek postoje izuzeci, ali se sve češće dešava da naslov nema dodirnih tačaka sa izjavom sagovornika ili temom, što mi lično smeta.

Čulo se za Vas najviše posle serije „Vojna akademija“. Koji je Vaš prvi medijski posao, taj ili neki drugi?

– Nisam sigurna da li je to bio spot Vlade Georgieva „Jedina“ ili serija „Dangube“. Ono što znam je da sam bila jako mlada. Imala sam najviše 17 godina.

Kakva iskustva i sećanja nosite sa snimanja popularne serije?

– „Vojna akademija” je film/serija koja mi je dala priliku da pokažem svoj talenat. Sećanje mi je najviše vezano za premijeru filma u Sava centru. To je bila moja prva velika premijera. Sve što se dogodi na snimanju ili u toku snimanja i dobro i loše je iskustvo koje će vam svakako sutra značiti u daljoj karijeri.

Da li se slučajno dogodilo da se pojavite na televiziji ili je to ono što ste oduvek želeli?

– Oduvek sam želela da se bavim glumom. Ono što se slučajno dogodilo je kviz. Nisam verovala da ću se naći u tandemu sa glumcem Borisom Milivojevićem u takvom projektu.

Trenutno vodite kviz, oprobali ste se i u kulinarskoj emisiji, a u kom formatu sebe vidite u budućnosti?

– Volela bih da se bavim prvenstveno glumom. Zaljubljenik sam u filmove, volela bih da mogu u skorijoj budućnosti da se pohvalim dramskom ulogom.

Brzo ste postali medijski popularna ličnost. Koje su prednosti, a koje mane toga?

Biti popularan u našoj zemlji vam nažalost ne pruža mnogo, nemate holivudske povlastice, tretman i njihov život. Ali mana javnog posla u svim zemljama je ista – svako da sebi za pravo da vas komentariše iako vas nikada nije sreo, pa čak ni u prolazu.

Da li postoje predrasude prema mladim novim licima kao sto ste Vi od iskusnijih i starijih kolega?

– To ne znam i lično nisam osetila. Volela bih svakako da toga nema ni u jednom poslu kao ni u našim privatnim životima. Predrasude su po meni suvišna stvar u bilo čijem životu vezano za bilo šta, ne samo za ljude.

Da li mislite da su mediji glavni krivci za promociju kiča i šunda, kao što se često navodi, ili narod koji zahteva takve emisije i tekstove?

– Novine su sedma sila, a narod diktira kakvog kvaliteta je ta ista sila. Mislim da je narodu sav taj kič i šund možda bio zanimljiv na samom početku, ali su se svi brzo zasitili. Sve više čujem od ljudi da su prestali da čitaju novine i gledaju televizor.

Postoji li nešto čime biste se bavili ili se već bavite, a da nisu mediji i televizija?

– Definitivno ne postoji. Glumu kao zvanje sam izabrala još u ranom detinjstvu i nikada nisam razmišljala o drugoj profesiji. Trenutno radim na nečemu što je tek u pripremi i ne znam da li će se sa sigurnošću realizovati tako da ne bih da pričam unapred.

Televizija da, „rijaliti“ ne

Često se baš pomoću nezaobilaznih rijaliti šou programa mladi talentovani ljudi „probiju“ u svom poslu, pa je to neizbežno pitanje. Ipak, Sofija Rajović nije baš oduševljena idejom da nekada možda bude viđena u tom televizijskom formatu. Ne postoji mogućnost da učestvujem u rijalitiju. Zaista bih volela da se ovaj odgovor nikada ne promeni.