Gordana Ćirjanić na Trgu pjesnika u Budvi

Autorima i kritičarima iz Srbije koji su se ovog leta predstavili na Trgu pjesnika u okviru Književnog programa festivala Grad teatar, Zorici Bečanović Nikolić, Slobodanu Vladušiću, Zoranu Živkoviću, Aleksandru Jerkovu, Zoranu Stefanoviću, Pavlu Zeliću, Jovanu Ristiću (članovi Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ iz Beograda) i Goranu Skrobonji, pridružuje se i Gordana Ćirjanić. U novom tematskom segmentu koji nosi naslov „Gost i gost“, poznata beogradska spisateljica dolazi u goste Boženi Jelušić, profesorki, teoretičarki, magistru književnosti iz Budve.

Skrobonja u Budvi

Poseban segment posvećen fantastici i hororu kao žanrovima u savremenoj književnosti i na filmu, kojima se u nekoliko večeri bavio ovogodišnji Trg pjesnika, predstavljajući najznačajnije autore ove vrste literature iz regiona, završen je gostovanjem našeg poznatog „fantastičara“ Gorana Skrobonje. U vrlo zanimljivom razgovoru koji je sa njim vodio budvanski pisac i kritičar Dragan Radulović, budvanska publika mogla je da čuje da je fantastika kao žanr doživela svoj procvat na ovim prostorima upravo devedesetih godina, kada je stvarnost bila mnogo veći horor od književne imaginacije pisaca. Dvojica pisaca govorili su i o predrasudama koje postoje u delu establišmenta koji glorifikuje književni realizam, o etabliranoj, estradnoj kritici, danas toliko prisutnoj na javnoj sceni, zbog čega se brišu granice između „mejnstrima“ ili lepe književnosti, i one petparačke. Skrobonja je objasnio četiri arhetipa horora, ali i činjenicu da fantastična literatura ima određene logičke strukture, vrlo čvrste, koje obavezuju pisca. „Fantastičan tekst je fantastičan samo u jednom segmentu, i mora imati dosta realnog u sebi da bi čitaocu uopšte mogla da se plasira neka fantastična misao“, istakao je Skrobonja.

U najznačajnije knjige Gordane Ćirjanić ubrajaju se „Pisma iz Španije“ (nagrada „Miloš Crnjanski“) i „Nova pisma iz Španije“ (u Španiji je živjela od 1985. do 1997, bavila se prevođenjem i novinarstvom, a putopisne i esejističke tekstove objavljivala je u raznim književnim časopisima). Tu su i zbirke pesama „Mesečeva trava“ (nagrada „Sedam sekretara Skoja u Zagrebu), „Gospa od sedam grehova“, „Gorka voda“ (nagrada „Đura Jakšić“)… knjige pripovedaka „Velaskezovom ulicom do kraja“ (sa tri izdanja), „Večnost je, kažu, dugačka“… romani „Pretposlednje putovanje“ (nagrada „Žensko pero“, a objavljen je i u Francuskoj), „Kuća u Puertu“ (pet izdanja, nagrada „Isidora Sekulić“, nagrada grada Beograda „Knjiga godine“, nominacija iz Srbije i Crne Gore za međunarodnu nagradu „Balkanika“…), i „Poljubac“ (dva izdanja, najuži izbor za Ninovu nagradu). Gordana Ćirjanić je član srpskog PEN centra, a bila je jedan od deset inicijatora za osnivanje SKD, i predsednik njegovog Odbora za međunarodnu saradnju. Ovaj razgovor o savremenoj literaturi iz „ženskog ugla“ zakazana je za večeras u 21 sat.