Harizma

Dobro, Novak je trenutno velika velika internacionalna zvezda, pa sve što uradi biva obasjano nekakvim oreolom čudesnog. Tako bar izgleda. Pogotovo nama, građanima Srbije, i pre svega Beograda. Ovde je čak i putovanje sa jedne na drugu stranu grada postalo teško ostvarivo postignuće. Onda se niotkuda, bez obzira na skorašnji poraz, pojavljuje taj momak pun duha i nepokolebljivog entuzijazma! I hoće da se druži! Sa nama. Sa svima. Sa tinejdžerima, penzionerima, fudbalerima. I sa devojkama i sa muškarcima! On ima tu neverovatnu energiju i želi da je prenese svima! Novače, molim te, pozvoni na moj interfon, makar i u tri sata po ponoći! Nema veze što ćeš mi probuditi dečicu! Bar ću moći da ih podsećam narednih, nadam se, pedesetak godina: „A sećate li se one noći kad nam je Novak Đoković došao u posetu, a!? I to baš u vreme kada je napravio onu nezaboravnu seriju pobeda! Čoveče! I to sve zahvaljujući kompaniji mt:s koja ga je na to nagovorila!“

Naravno, Novak neće pozvoniti na vrata. Ni meni, ni vama, nikome. Sve ono na TV reklami bilo je namešteno. Kao što uvek i jeste. Novak je uzeo pristojan honorar. I treba. Izgubio je dan svog života da snimi tu reklamu. Verovatno se zapitao koliko sve to ima smisla. Onda je pomislio: „Pa dobro, ovi me bar plaćaju, a ne kao dripci sa one televizije, koji neovlašćeno koriste moje ime da bi se izreklamirali. Ali nema veze. Šta me briga? Ja sam Novak Đoković, ne mogu da se zamaram glupostima. Bolje da razmišljam o svim lepim stvarima koje mogu da uradim dok se odmaram ovde u Srbiji. A onda počinju pripreme za Vimbldon! Ovaj put, ima da slistim Federera!“

A više miliona Novakovih obožavatelja šalje mu telepatski, bez mt:s-a i bez ijedne druge telekomunikacione kompanije, šalje mu pozitivne vibracije, telepatske talase podrške: „Pobedi, Novače, pobedi!“

I Novak prima te talase. I smeje se. I zna da ne može da izgubi.