Hičkokovo skriveno remek-delo je film koji mnogi nisu gledali

U njima je majstor neizvesnosti napetošću baratao preciznošću hirurga, vešto koristeći sve kinematografske alate kako bi se poigrao s umovima gledalaca. Hičkok manipuliše publikom, stvara osećaj jeze i u najmirnijim trenucima, prkosi očekivanjima i sve začinjava dozom crnog humora, piše Index.hr.

Ipak, jedan film koji savršeno sažima sve ono što Hičkoka čini genijem često ostaje u senci njegovih poznatijih dela. Reč je o remek-delu žanra film-noar, psihološkom trileru Senka sumnje iz 1943. godine, koji se može pohvaliti savršenom ocenom od 100% na stranici Roten Tomejtoz.

Priča o dva Čarlija

Senka sumnje priča je o dva lika po imenu Čarli: mladoj i simpatičnoj Šarloti „Čarli“ Njutn (Tereza Rajt), kojoj je najveća želja pobeći od dosadne svakodnevice, i njenom ujaku Čarlisu Okliju (Džozef Koten), koji će je naterati da tu želju gorko požali.

Ujak Čarli beži pred dvojicom detektiva i najavljuje svoj dolazak u mirni kalifornijski gradić Santa Rosu.

Njegov dolazak oduševljava bratanicu, koja je upravo nameravala da pošalje telegram i pozove ga u posetu — što je prvi znak njihove posebne, gotovo telepatske veze. Ujak donosi darove, uključujući smaragdni prsten za Čarli, ali ona primećuje da su na njemu ugravirani tuđi inicijali.

To je samo prvo u nizu neobičnih dešavanja. Ujak Čarli skriva stranicu iz novina, namerno prosipa vino kako bi skrenuo razgovor s neugodne teme i panično odbija fotografisanje. Ubrzo se u domu porodice Njutn pojavljuju dva muškarca, predstavljajući se kao anketari koji žele da fotografišu tipičnu američku porodicu.

Čarli ubrzo shvata da su oni zapravo detektivi koji istražuju njenog ujaka. Jedan od njih otkriva joj šokantnu istinu: ujak Čarli jedan je od dvojice osumnjičenih u nacionalnoj potrazi za serijskim ubicom poznatim kao „Ubica Veselih Udovica“, koji ubija bogate udovice.

Čarli u početku odbija da poveruje, ali ubrzo povezuje činjenice — inicijali na prstenu pripadaju jednoj od žrtava, a članak koji je ujak sakrio govori upravo o ubistvima. Sumnja dostiže vrhunac tokom porodične večere, kada ujak Čarli započne jezivu tiradu o bogatim udovicama, poredeći ih sa „debelim, hroktavim životinjama“.

Užasnuta Čarli istrčava iz kuće, a ujak je sustiže i priznaje joj da je osumnjičen, moleći je da ćuti kako ne bi slomila srce njegovoj sestri, njenoj majci. Ona nevoljno pristaje, ali zahteva da on ode.

Međutim, kada vest o smrti drugog osumnjičenika stigne u grad, svi pretpostave da je slučaj rešen, a ujak Čarli odlučuje da ostane. Porodica je presrećna, ali za Čarli počinje noćna mora — ona zna previše.

Majstorstvo na delu

U Senci sumnje Hičkok se vešto poigrava svim ključnim elementima klasičnog film-noara, istovremeno ih potkopavajući. Prisutna je borba dobra i zla, gde mračne tajne ujaka Čarlija truju idiličnu nevinost Santa Rose.

Vizuelni stil oslanja se na nemački ekspresionizam, s izduženim senkama i dramatičnim kadrovima. Psihološka napetost raste kako publika, zajedno sa mladom Čarli, otkriva pravo lice njenog ujaka, stvarajući sve veći jaz između onoga što mi znamo i onoga što vidi njegova porodica koja ga obožava.

Ipak, za razliku od tipičnog noara, negativac je karizmatičan i šarmantan, a radnja je smeštena u sunčan, svetao gradić umesto u mračne, kišne ulice. Hičkok dodaje i crni humor kroz sporedne likove koji, nesvesni prisustva pravog ubicе, raspravljaju o savršenom zločinu.

Međutim, pravo majstorstvo filma leži u istraživanju dualnosti — temi koja se provlači kroz čitav Hičkokov opus. To je vidljivo već u uvodnoj špici koja prikazuje parove kako igraju valcer — žene u belom, muškarci u crnom, kao večni prikaz jina i janga. Hičkok potom genijalno postavlja dva Čarlija kao dve strane iste medalje.

Ujaka Čarlija prvi put vidimo kako leži u krevetu, odeven u crno, dok mu kamera prilazi sa leve, „zloslutne“ strane. Odmah potom, scena prikazuje bratanicu Čarli u sličnoj pozi, ali odevenu u belo, s kamerom koja joj prilazi zdesna. Ona je nevinost koja žudi za uzbuđenjem, on je zločinac koji žudi za begom.

Ujak Čarli sam po sebi otelovljuje dualnost: on je istovremeno voljeni ujak i monstruozni ubica. Nije slučajno što dele isto ime, jer oni su vizuelni prikaz te podele — „dobra“ Čarli i „loša“ Čarli. Međutim, te granice počinju da se brišu. Ujakova fasada se ruši pod teretom bratanicine spoznaje, dok njenu nevinost truje mračna tajna koju mora da čuva.

Na kraju, njegova smrt ostaje obavijena velom tajne za sve osim za nju, dok ga grad oplakuje kao heroja. Time se postavlja ključno pitanje: ko je na kraju pobedio — dobra ili loša Čarli?