Internacionalni džez festival Nišvil završen je preksinoć, a po većinskim ocenama bio je kvalitetan, uprkos ozbiljnim finansijskim problemima koji su ga pratili. Direktor Nišvila Ivan Blagojević procenio je da je „neki segment Nišvila“ videlo oko stotinu hiljada ljudi u Nišu i još pet gradova – Pirotu, Vranju, Aranđelovcu, Zaječaru i Kruševcu, gde su neki od učesnika nastupali na centralnim trgovima. Prema njegovoj proceni, zvanični program Nišvila na Earth i Sky stejdževima, koji jedini nisu bili besplatni, pratilo je oko 20 hiljada ljudi.
– U godini jubileja Milanskog edikta, koja je posebno važna za Niš, želeli smo da napravimo veći i bolji Nišvil od svih dosadašnjih, ali nas je zaustavilo uskraćivanje očekivanih sredstava u poslednjem trenutku, zbog čega smo bili primorani da potpuno izmenimo program i otkazujemo već dogovarane nastupe. Ipak, uspeli smo da napravimo odličan festival i da on bude hodočašće ljubitelja kvalitetne muzike – rekao je Blagojević, zahvaljujući se na „presudnoj“ podršci gradonačelniku Niša Zoranu Perišiću, NIS-u i medijima, među kojima je apostrofirao naš list.
Miša Blam, džez eminencija i zaljubljenik u Nišvil, dodao je da je Nišvil „jedan od najvećih džez festivala u Evropi“. Ipak, upozorio je, džez festival u Montreu ima budžet od skoro 16 miliona evra, a Nišvil je od grada Niša dobio 17 miliona dinara, od Ministarstva kulture – samo tri miliona, dok su ostatak dopunili sponzori, kojih je takođe bilo malo.
– Nije problem što nema para, ali je veliki problem što se do poslednjeg trenutka ne zna da li će ih i koliko biti. Valjda zbog toga Srbija postala je jedina zemlja na svetu u kojoj se u parlamentu raspravljalo o džezu.
Na završnoj konferenciji za novinare moglo se čuti i da je u poslednjem momentu izbegnuta mogućnost da Ron Karter, jedan od najboljih kontrabasista svih vremena i džez muzičar sa verovatno najvećim brojem albuma na kojima je radio (2.500), preksinoć ne nastupi na Nišvilu. Let iz Štutgarta za Srbiju je „propao“, pa su organizatori pronalazili druga rešenja, a Karter je stigao pred sam koncert. Najpre je primio Nišvilovu nagradu za doprinos džezu, a potom sjajno muzicirao na basu koji mu je za tu priliku obezbedio Blam.
Za razliku od Kartera, koji zbog kašnjenja nije imao bliski susret sa novinarima, drugi su rado govorili na različite teme. Tako je svetski bubnjar, član rokenrol Kuće slavnih i dobitnik Gremi nagrade za životno delo Džindžer Bejker, kome je ove godine uručen i Gran prix Nišvila „Šaban Bajramović“ za fuziju džeza i drugih stilova, otkrio da mu je Geri Mur bio „grozan za saradnju“, a da je nesumnjivo njegovo najbolje iskustvo – „jedan i jedini“ Erik Klepton.
Stjepko Gut, laureat Nagrade za životno delo, kazao je da je zahvalan niškoj publici i ljudima koji su odlučili da mu dodele nagradu, ali da je on sebi još ne bi uručio, jer očekuje da će da svira još 20 do 30 godina.
Kontrabasista i kompozitor Kajl Istvud bio je zanimljiv i zbog činjenice da je sin poznatog glumca, reditelja i ljubitelja džeza Klinta Istvuda, koji je dobio specijalno priznanje „Car Konstantin“ za promociju džeza. Kajl je primio nagradu u očevo ime, navodeći da su upravo roditelji „krivci“ što se okrenuo džez muzici. On već osam godina živi u Parizu i dosta njegovih kompozicija inspirisano je tim „očaravajućim gradom“. Jedna od takvih numera jeste i „Samba iz Pariza“, koju je publika nagradila gromoglasnim aplauzom.
Na ovogodišnjem festivalu učestvovalo je oko 500 muzičara iz zemlje i sveta, koji su održali više od 80 koncerata, što je rekord. Zvanični program trajao je od 15 do 18. avgusta, a prateće manifestacije počele su dva dana ranije. Osim filmskog stejdža, izložbi i promocija knjiga, čega je bilo i ranijih godina, posetioci su mogli da pogledaju i predstave Jazz teatra ili odu u Muzej džeza, sa eksponatima koje je tokom života sakupio Miša Blam.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
