„Ovo nije Amerika“: Holivud žestokim kritikama na Trampa reagovao zbog ubistva u Mineapolisu

Mark Rafalo napisao je da je „država koja ubija sopstvene građane u ime straha izgubila moralni kompas“. Sintija Nikson poručila je da se „više ne radi o politici, već o elementarnoj ljudskosti“. Amanda Sejfred delila je snimke sa lica mesta uz komentar da „nema tog zakona koji opravdava metke u ženu koja pokušava da ode“. Simu Liu bio je još direktniji, ponavljajući slogan koji se već godinama pojavljuje na protestima: „ICE nije zaštita – ICE je problem“.

Ove reakcije nisu bile izolovane niti iznenadne. One su bile signal da se u Americi dogodilo nešto što prevazilazi još jedan policijski incident. Ubistvo u Mineapolisu ponovo je otvorilo duboki sukob između savezne sile i građanskog otpora, između Trampove administracije i kulturne elite, ali i između dva pogleda na to šta Amerika jeste, i šta bi trebalo da bude.

Rene Nikol Gud ubijena je 7. januara 2026. godine, tokom jutarnje operacije ICE-a u centru Mineapolisa. Federalni agent pucao je u njen automobil, usmrtivši je na licu mesta. Gotovo istovremeno, iz Vašingtona je stigla poruka da je agent postupao u samoodbrani, jer je, kako je saopšteno, Gud pokušala da vozilom ugrozi njegov život.

Ali ubrzo su se pojavili snimci sa lica mesta. Na njima se vidi automobil koji se polako udaljava, konfuzija, nejasna naređenja, a zatim pucnji. Za mnoge građane i lokalne zvaničnike, upravo ti snimci postali su ključni dokaz da se ne radi o samoodbrani, već o nepotrebnoj i smrtonosnoj upotrebi sile.

Gradonačelnik Mineapolisa Džejkob Frej javno je doveo u pitanje federalnu verziju događaja, ističući da grad nije obavešten o detaljima operacije i da se ICE ponaša kao „država u državi“. Guverner Minesote Tim Walz zatražio je nezavisnu istragu, naglašavajući da poverenje građana ne može opstati ako federalne institucije odbijaju odgovornost.

Ko je bila žena čije je ime danas postalo simbol

Rene Nikol Gud nije bila meta istrage. Nije imala kriminalni dosije. Bila je američka državljanka, umetnički orijentisana, poznata u krugu prijatelja kao povučena i nenasilna osoba. Upravo ta činjenica dodatno je rasplamsala bes: žena koja nije bežala od zakona, već – kako tvrde svedoci – od haosa, završila je mrtva.

Njena smrt brzo je prestala da bude samo lična tragedija. Postala je simbol straha koji se godinama gomila u zajednicama izloženim agresivnim federalnim akcijama.

Ljudi su odmah izašli na ulice. Demonstracije koje su gotovo momentalno usledile nisu bile ograničene na Mineapolis. Protesti su izbili širom SAD, jer su mnogi u ubistvu Gud prepoznali obrazac: pojačane racije, militarizovane akcije ICE-a, odsustvo lokalne kontrole i političku poruku da je sila prihvatljiv odgovor.

Tokom drugog mandata Donalda Trampa, ICE je dobio proširena ovlašćenja i političku podršku kakvu ranije nije imao. Deportacije su ubrzane, racije učestalije, a retorika o „unutrašnjem neprijatelju“ postala deo zvaničnog diskursa. Kritičari tvrde da se time briše granica između sprovođenja zakona i demonstracije moći.

Kulturni rat koji traje godinama

Reakcije holivudskih zvezda na ubistvo u Mineapolisu nisu izuzetak, već nastavak dugotrajnog kulturnog i političkog sukoba između Donalda Trampa i američke umetničke scene, koji traje gotovo deceniju.

Robert De Niro je još tokom Trampovog prvog mandata postao jedan od najsnažnijih simbola tog otpora. Njegov govor na dodeli Tony nagrada 2018. godine, kada je predsednika nazvao „nacionalnom sramotom“, bio je direktna reakcija na Trumpovu politiku prema migrantima i medijima i označio je trenutak kada je kulturna elita prestala da se autocenzuriše.

Meril Strip je 2017. godine, na dodeli Zlatnih globusa, upozorila da „kada moćni ponižavaju slabije, demokratija slabi“, kritikujući Trampovo ismevanje novinara sa invaliditetom. Taj govor ostao je jedan od najcitiranijih kulturnih odgovora na njegovu vlast.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Taylor Swift (@taylorswift)

Tejlor Svift, dugo poznata po političkoj uzdržanosti, 2018. godine prvi put se otvoreno svrstala uz demokrate, objašnjavajući da više ne može da ćuti pred rasizmom i sistemskom nepravdom. Tokom predsedničkih izbora 2020. i 2024. godine aktivno je podržavala Džoa Bajdena i Kamalu Haris, pozivajući mlade birače da izađu na izbore.

“I work for Lady Gaga” —Joe Biden https://t.co/w3xP9ZshQ6 pic.twitter.com/CmQNXPJajf

— Gaga Daily (@gagadaily) April 13, 2023

Opra Vinfri je 2020. godine učestvovala u kampanji Džoa Bajdena, upozoravajući da Tramp „razara društveno tkivo Amerike“ i da politiku pretvara u trajno stanje sukoba. Njeni govori bili su usmereni ka umerenim biračima, sa porukom da empatija mora biti politička vrednost.

Gordž Kluni, dugogodišnji politički aktivista, više puta je optužio Trampa da migrante koristi kao političke rekvizite. Tokom kampanje 2024. godine bio je jedan od istaknutih javnih podržavalaca Kamale Haris, upozoravajući da je demokratija „krhkija nego što izgleda“.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by KATY PERRY (@katyperry)

U taj već postojeći front protiv Trampove politike prirodno su se uklopile i Lejdi Gaga, Bijonse i Kejti Peri, svaka sa sopstvenim stilom i publikom. Lejdi Gaga je tokom izbornih ciklusa otvoreno učestvovala u kampanjama demokrata, govoreći na skupovima i ističući da su prava žena, migranata i LGBT zajednice direktno ugrožena.

Bijonse je, iako retko eksplicitna u političkim porukama, javno podržala Džoa Bajdena i Kamalu Haris 2020. godine, naglašavajući da je „empatično liderstvo pitanje opstanka demokratije“. Kejti Peri je, pak, još od 2016. godine jedna od najglasnijih muzičkih figura u kampanjama demokrata, redovno kritikujući Trampovu imigracionu politiku i upozoravajući da „strah ne sme postati državna ideologija“.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by bey’s groove (@beysgroove_)

Jasna je bila i najveća zvezda dvehiljaditih godina, pevačica Pink, koja godinama unazad javno na društvenim mrežama deli žestoke, čak i uvredljive, reči i kritike upućene Trampu i administraciji.

A to je zabolelo i samog Donalda Trampa. Na predsedničkoj inauguraciji oba puta, došlo je do problema i napetosti zbog toga što administracija nije imala opcije za odabir umetnika i umetnica koji bi se pojavili i pevali na događaju. „Potraga“ za nekim ko želi da dozvoli da se njegovo ili njeno ime pojavi uz aktuelnog predsednika trajala je više od mesec dana. Izbor je na kraju pao na alternativne kantri umetnike.

Predsednik SAD je takođe i sam nekoliko puta odgovarao na kritike navedenih umetnika – pa je tako na svojoj društvenoj mreži „Truth“ 2024. godine napisao „Ja mrzim Tejlor Svift“, a tokom izborne kampanje 2016. godine na jednom od poslednjih obraćanja svojim glasačima poručio je – „Nama ne trebaju Bijonse i ta Lejdi Ca Ca, potreban sam nam samo ja da bih učinio Ameriku velikom ponovo“.

Sabrina Karpenter i Bela kuća: mala svađa, veliki simptom

U isto vreme, a pre samo mesec dana, simboličan, ali znakovit sukob izbio je i na društvenim mrežama između Bele kuće i pop zvezde Sabrine Karpenter. Nakon što je njena pesma iskorišćena u promotivnom videu vezanom za deportacije, Karpenter je javno osudila takav potez, nazivajući ga „zloupotrebom umetnosti za nečovečnu politiku“. Takođe je napisala: „Nemojte više ikada da koristine moju muziku ili mene za promociju ovakvog monstruoznog ponašanja“.

Bela kuća je reagovala defanzivno, ali je nakon što je Karpenter prikupila više od 5 miliona lajkova na svom komentaru, a Bela Kuća nije imala ni milion – sporni sadržaj ubrzo uklonjen. I taj slučaj pokazao je koliko je jaz između vlasti i pop kulture postao dubok, ali i koliko je imigraciona politika postala tačka sukoba koja prevazilazi politiku i ulazi u sferu identiteta.

Ovakva podrhtavanja američkog društva i njegove društvene stabilnosti, ipak su, simptom više od jednog slučaja.

Smrt Rene Nikol Gud nije izolovan incident. Ona je deo šire slike Amerike u kojoj se strah koristi kao političko gorivo, a sila kao odgovor na nesigurnost. Mediji upozorovaju i podsećaju i na slučaj Džordža Flojda, Afro-amerikanca koji je ubijen u Mineapolisu, političkom brutalnošću, 2020. godine.