Netfliksova nova opsesija: Koliko je „House of Guinness“ zapravo istinit?

Nova Netfliksova serija, „House of Guinness“, mračna porodična saga o pivarskoj porodici Ginis, za samo nekoliko dana postala je globalni fenomen, privlačeći milione gledalaca, piše Večernji.hr.

Radnja je smeštena u Irsku 19. veka, a serija prati potomke Benžamina Ginisa nakon njegove smrti 1868. godine, koji se bore za moć, nasledstvo i kontrolu nad jednim od najvećih pivskih carstava na svetu.

Autor ove priče je Stiven Najt, proslavljeni kreator serije „Peaky Blinders“, čiji je prepoznatljiv vizuelno raskošan stil vidljiv u svakom kadru.

Mnogi su seriju „House of Guinness“ opisali kao savršen spoj „Peaky Blindersa“ i „Successiona“, jer spaja istorijsku dramu sa univerzalnim temama pohlepe, porodične izdaje i tereta nasledstva, a neki kažu da podseća na pijanu verziju serije „The Crown“.

Ono što seriji daje dodatnu dozu intrige jeste činjenica da je ideja za nju potekla iz samog srca slavne dinastije. Ivana Louel, praunuka jedne od legendarnih „zlatnih Ginisovih devojaka“, dobila je ideju za ekranizaciju porodične istorije nakon što je, gledajući „Downton Abbey“, shvatila da je istorija njene porodice „mnogo sočnija i zanimljivija, a uz to i istinita“.

Njena vizija bila je da ispriča priču o uspehu, ali i o skandalima, tajnama i tragedijama koje su pratile njene pretke. Upravo je saradnja s Louel dala Stivenu Najtu, kako je sam rekao, zlatni rudnik neispričanih priča i ključni uvid u duh i blago ludilo te porodice.

Louel je bila uverena da se njeni rođaci neće buniti zbog iznošenja „prljavog veša“, ističući da porodica ima veoma dobar smisao za humor.

Međutim, dok su neki članovi porodice, poput Džeka Ginisa, oduševljeni ovakvim prikazom porodične istorije i seriju „House of Guinness“ su javno pohvalili, drugi se ne slažu. Moli Ginis, na primer, izjavila je za The Times da je ljuti što se stvarna i bolna istorija njene porodice pretvorila u jeftinu zabavu, dodavši da svi likovi liče na moderne klišee o bogatim ljudima i istakavši brojne istorijske netačnosti.

Jer, iako je reč o stvarnoj porodici i istorijskim događajima, Najt je sebi uzeo veliku umetničku slobodu, pa je dobar deo ključnih zapleta potpuno izmišljen.

Neki od sočnijih detalja o članovima porodice takođe su izmišljeni — od eksperimentisanja s drogama, preko navodnih homoseksualnih sklonosti najstarijeg sina Artura, do izmišljene afere njegove sestre En sa pivarskim majstorom.

Na kraju, „House of Guinness“ je raskošna, energična i nimalo dosadna saga koju će gledaoci, čini se, sa zadovoljstvom ispiti do dna.