Humanošću protiv nasilja i cenzure

Čast da otvori 15. festival evropskog filma na Paliću pripala je slavnom britanskom reditelju Kenu Louču, a Festivalu je bila čast da ugosti tako veliko i značajno ime u svetu filma. Primivši nagradu „Aleksandar Lifka“ za životno delo iz ruku Lifkine ćerke Edite Evetović, Ken Louč je na ceremoniji otvaranja rekao: „Mi imamo mnogo posla u kinematografiji, jer preko filma možemo prepoznati humor, prošlost i kontradikcije. Najbolja karakteristika evropskog filma je bogatstvo različitih tradicija. Kada sam počinjao, na mene su najviše uticali filmovi iz istočnih zemalja, među kojima i ’Ljubavni slučaj službenice PTT’. Jedan od problema s kojim se suočavamo je nepostojanje evropskih filmova u evropskim bioskopima. O tome govorimo unazad koliko seže moje pamćenje, a problem je dominacija američke filmske industrije. Ponekad mi dosadi ta kuknjava. Mislim da ukoliko želimo promene, moramo nešto preduzeti. Moramo zahtevati od političara da zaštite evropski film. To je nešto što mora uraditi Evropska unija, ali nam je za to potrebna drugačija Evropska unija. Trenutno imamo Uniju koja je više okrenuta korporacijama nego što je u službi građana“, rekao je Louč.

BRADIĆ: Zaštita interesa i institucija kulture

Boraveći na Festivalu evropskog filma na Paliću, Nebojša Bradić, novi ministar za kulturu i medije u Vladi Republike Srbije kaže da je ovaj festival dobra investicija ministarstva na čijem se čelu nalazi. Prema njegovim rečima, Festival na Paliću zaslužuje svojom misijom i konceptom podršku kako ministarstva tako i drugih organa vlasti. Ipak, na jučerašnjoj konferenciji za novinare, Bradić se posebno osvrnuo na novi zakon o kulturi, koji bi trebalo da zaštiti mnoge državne interese u ovoj oblasti. „Kultura mora da zadrži svoj identitet, a zakon je dobra garancija da se opšti interesi zaštite. Što se filma tiče, tu pre svega mislim na bioskope, jer je u našoj zemlji sve manje bioskopa, a kinematografija bez njih ne postoji“, naglasio je Bradić, koji je tom prilikom posebno istakao i neophodnost jačih bilateralnih odnosa o saradnji sa zemljama u regionu, na unapređenju zajedničkih interesa u kulturnim oblastima.

Na pitanje da li smatra da zaista umetnik može da promeni svet, Ken Louč je odgovorio: „Umetnici su individualci i njihovo stvaralaštvo ne može da promeni svet. Promene dolaze kroz društvene sile, a pojedinci ne mogu da promene mnogo toga. Oni mogu da pokrenu ideje. Umetnost i treba da postavlja pitanja i gledišta. Ona treba da bude i subverzivna. Ali šta će se desiti s tom idejom zavisi od političke organizovanosti. Ideje koje se generišu su veoma bitne“, ističe Louč.

SABOLČ TOLNAJ: Nesrećna priča

Projekcijom filma „Peščanik“ Sabolča Tolnaja otvoren je 15. festival evropskog filma. „Peščanik“ je film iz prošlogodišnje produkcije, koji je obišao mnoge domaće festivale, da bi tek sada, i to na Paliću, bio prvi put prikazan u međunarodnom programu, ali van konkurencije. Reditelj filma kaže da je ovo ostvarenje imalo „nesrećnu priču“, jer zbog malog nesporazuma između producenata, film je ispao iz takmičarskog programa festivala u Roterdamu, gde je bio već selektovan, što bi mu otvorilo vrata za distribuciju. Za sada, film ima poziv za učešće na Solunskom filmskom festivalu, a u toku su pregovori i za međunarodni festival u Tokiju. Za to vreme, Tolnaj priprema dva nova projekta – jedan, s kojim će učestvovati na Cinelinku u Sarajevu i crnu komediju o ljudima koji se nalaze u ništavilu negde na granici blizu Palića.

Govoreći o odnosu etike i estetike na filmu, Louč kaže: „Čini mi se da etika i estetika ne mogu da se razdvoje. Svi smo gledali ratne filmove za koje njihovi autori tvrde da su protiv rata, ali slike govore da su oni zapravo uživali u ubijanju i oružju. Komercijalni filmovi danas promovišu nasilje, a veoma je bitno za nas da u filmovima prepoznamo humane vrednosti. Ne može se promovisati nasilje u filmovima. Jer u centru filma nije filmska zvezda, već zajedništvo ljudskog. Na primer, u komercijalnom filmu najviše je osvetljena glumačka zvezda. A osvetljenje zapravo treba da bude demokratično. Svetlost treba istom merom da osvetljava sve i da bude demokratska, a ne kako se danas radi u komercijalnim filmovima“.

ERAN RIKLIS: Filmski problemi

Prvi film u takmičarskom programu je ostvarenje izraelskog reditelja Erana Riklisa „Limunovo drvo“, koji je stigao na Palić pravo sa filmskog festivala u Nju Delhiju. Prema rečima autorima, film prolazi dobro svuda u svetu, zbog univerzalnosti priče koja je svuda prepoznatljiva. Opet s druge strane, zbog teme i političke konotacije, film nije dobro prošao u bioskopima u matičnoj zemlji. „Samo kad nekome prepričate sinopsis u kome se odmah pominje politika, ljudi odustaju od gledanja“, kaže kroz osmeh reditelj filma. Ipak, on je optimista kada je u pitanju razvoj njegove kinematografije, koja je poslednjih par godina u fokusu svetske filmske scene. Posebno, Riklis ističe česte koprodukcije sa Francuskom i Nemačkom. „Ove zemlje su prepoznale zanimljivost Izraela, u kojoj ima mnogo problema. I o svakom od tih problema može se snimiti film“, kaže Riklis.

Njegov pretposlednji film, „Vetar koji njiše ječam“ otvorio je pre dve godine Festival na Paliću, neposredno nakon što je nagrađen Zlatnom palmom u Kanu. Prošlogodišnje ostvarenje „Ovo je slobodan svet“ prikazano je na mnogim svetskim festivalima, a kod nas je viđeno na minulom Festu. Trenutno, Louč završava novi film, s kojim planira iduće godine da dođe ponovo na Palić. Ostvarenje „Looking for Eric“ govori o fudbalu, prvim ljubavima i stvarima koje krenu loše u životu. „To je film o čuvenom fudbaleru Eriku Kantoni, koji je zapravo i najveća zvezda sa kojom sam radio“, kaže Louč ističući da nikada nije voleo da radi sa glumačkim zvezdama, jer one mogu biti destruktivne za film. Kako kaže, iduće nedelje ulazi u montažu, koja je u njegovom procesu rada neizvesna i trajaće koliko on to bude hteo. Tokom rada na filmu, Louč najviše voli da radi s piscima scenarija, jer kako kaže „pisanje je uzbudljiv i snažan proces“. „Problem nastaje onda kada producenti počnu da postavljaju razne uslove. Zato su moji filmovi niskobudžetni, jer često ne pristajem na te uslove.“ Druga faza je u podeli uloga. „Najvažnije je pronaći odgovor na pitanje ko bi najbolje odigrao koji lik, i kome publika može najviše verovati. Jer ako to ne umete da uradite, onda ne treba da snimate filmove“, misli Louč.