Ana Sokolović, pronosi slavu svog ovdašnjeg porekla i zvuka koji je upila rođenjem i doslovno širom sveta. Već dve decenije živeći i stvarajući u Kanadi, ova izuzetna umetnica ostavila je toliko dubok trag u savremenoj kanadskoj kulturi da je ponela priznanje kompozitora godine 2007, aktuelna je dobitnica najznačajnije kanadske nagrade za izvođačke umetnosti „Dora“ upravo za svoju operu „Svadba“ koju ćemo u koncertnoj verziji slušati na BEMUS-u, 17. oktobra u Ateljeu 212, a specijalnom deklaracijom ovog proleća proglašena je i nacionalnim draguljem Kvebeka.
Ana Sokolović inače je rođena Beograđanka, koja je studirala kompoziciju u klasama Dušana Radića i Zorana Erića pre svog odlaska preko Atlantika 1992. Povodom ovog svog dolaska u rodni grad ona je uzbuđena svakako, a i mi sa njom!
- Možete li da se prisetite okolnosti pod kojima ste odlučili da odete u Kanadu, i kako ste kanadsku muzičku umetničku scenu navikli na svoj autorski stil?
– Otišla sam u Kanadu 1992 godine puna snage za rad. Oduvek sam bila znatiželjna u svakom smislu i upoznavanje drugih geografskih sredina je bilo nešto što me je izuzetno privlačilo. Ekonomsko-politička situacija mi je naravno pomogla da ubrzam taj proces. Ja mislim da su mentaliteti naroda deo folklora, običaja i da se podela ljudi po nacionalnim osnovama svodi na to. Ja sam se školovala u jednoj civilizovanoj Srbiji na okcidentalan način, slušajući okcidentalnu muziku, učeći okcidentalnu muziku itd. Po odlasku u Kanadu sam našla svoj svet, prepoznala nove ljude koji imaju iste ideale kao i ja. Dakle, ja sam promenila okolinu ali je suštinski moj umetnički život ostao vrlo sličan. Znate, ljudi se dele po interesovanjima.
- Kako je došlo do nastanka „Svadbe“?
– „Svadba“ je četvrta kompozicija koju pišem za muzičko-teatarsku kompaniju Queen of Puddings. Ta poslednja narudžbina je bila za šest ženskih glasova a capella, što je vrlo neobično u operskom svetu. Razmišljajući o temi gde šest ženskih likova mogu da se sretnu, ideja devojačke večeri se izdvojila. Predložila sam Dairin iz kompanije da opera bude pevana na srpskom jeziku i da ja zapravo komponujem novu muziku na originalne srpske tekstove pevane pre svadbe. Mogu vam reći da mi je potraga za tekstovima bila naročito duga, tekstovi dolaze iz različitih krajeva Srbije i na različitim su dijalektima. Tu su mi pomogli profesori sa etnomuzikološkog odseka Muzičke akademije Olivera Vasić i Dimitrije Golemović.
- Je li bilo teško postići da vaše pevačice izvode „Svadbu“ na srpskom jeziku i da se užive u narodne običaje, mitove i predanja poreklom sa ovog tla?
– Operske pevačice su naučene da pevaju na raznim jezicima. Lakše je pevati na nepoznatom jeziku nego govoriti ga. Moje pisanje prati tonične akcente srpskog jezika tako da nema problema što se tiče izgovora… Tradicionalno je priprema mlade na Balkanu trajala nedelju dana: jedan dan se farbala kosa kanom, drugi dan se išlo u amam, treći dan se pleo venac od cveća itd. Ja sam sve te radnje smestila u jedno veče. Morate priznati da se radi o vrlo univerzalnim i prepoznatljivim pripremama, tako da nije bilo potrebno objašnjavati ih.
- Kakvi su komentari u Kanadi bili nakon izvođenja ove vaše opere?
– Kanada je zemlja imigranata, i kao takva vrlo se zanima za razne kulture. Ja sam vodila računa da moja opera, iako pevana na srpskom, može da se razume čak i bez prevoda. Želela sam da prikažem novim jezikom jednu univerzalnu temu koju živi većina devojaka u svetu. Želela sam da se oseti radost, ali i tuga pred odlazak devojke iz kuće. Taj deo je vrlo vezan za našu srpsku kulturu, tuga pred odlazak mlade. Mogu vam reći da nije bilo nikakvih potreba da se objašnjava, kanadska publika je sve razumela.
- Da li je opera za vas kao kompozitora i slušaoca muzike najatraktivnija forma ili vaš kompozitorski rad podrazumeva i drugačija interesovanja? Da li je ljudski glas ono što vas pokreće u stvaranju i koliko je važno da to bude glas na vašem prvom jeziku?
– Ja lično volim operu zato što volim scenu. Moram da priznam da volim u mom poslu što imam mogućnosti da komponujem za različite sastave, sa glasovima ili ne, od solista do velikih orkestara, muziku za scenu ili filmsku muziku… Pisanje na srpskom je za mene zanimljivo jer pokušavam da se inspirišem muzičkom stranom jezika, ne samo semantičkom.
- Kakva su vaša osećanja pred srpsku premijeru „Svadbe“?
– Ovo je praktično moj prvi profesionalni koncert u Srbiji. Moći ću da prikažem svoj rad svojoj porodici, profesorima, prijateljima. Bila sam prisutna na izvođenjima mojih kompozicija mnogo puta na raznim mestima, po celoj Kanadi, u mnogim gradovima u svetu, od Londona i Pariza preko Rejkjavika i Dablina, ali verujte da nikada nisam bila ovoliko uzbuđena!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
