Velika ribolovačka priča, dvojni intervju – Ali Hamidi i Bobi Zamora: Kad reke postanu život, a ribe uspomene

Ali Hamidi, britanski ribolovac i tvorac brojnih popularnih ribolovačkih formata, pre nekoliko godina napustio je svoj prvi veliki projekat da bi započeo Veliku ribolovačku avanturu. Umesto sigurne i proverene formule, izabrao je avanturu.

Njegov saputnik u toj avanturi postao je bivši engleski fudbalski reprezentativac Bobi Zamora – čovek naviknut na prepune stadione i sportska nadmetanja, koji je u ribolovu pronašao novi izazov, mir i smisao.

Uoči druge sezone, koja se emituje subotom u 20.00 na kanalu Viasat Explore, razgovarali smo sa njima o putovanjima, iskušenjima i životu koji počinje tamo gde voda dodiruje obalu.

Ali, posle toliko godina rada na jednom formatu, zašto ste odlučili da okrenete novi list?

Ali Hamidi: Znate, ponekad dođe trenutak kada shvatite da više ne pričate priče koje vas inspirišu. Proveo sam godine snimajući serije koje su me proslavile, upoznao neverovatne ljude, obišao pola sveta – ali u meni je počela da raste želja da stvari uradim drugačije. Hteo sam više intime, više emocije, manje pravila. „Velika ribolovačka avantura“ nastala je iz te potrebe – da kamera uhvati ne samo ribu na udici, već i ljudsku priču iza svakog zabačaja.

Bobi, kako ste vi, kao čovek iz sveta profesionalnog fudbala, našli svoje mesto u ovoj priči?

Bobi Zamora: Kad završite sportsku karijeru, ostanete bez nečega što vas je godinama definisalo. Za mene je to bio fudbal. Ali još kao klinac voleo sam ribolov, i taj mir pored vode. Kada me je Ali pozvao, osetio sam da je to moja nova utakmica – ali bez publike i reflektora. Ovde rezultat nije gol, već trenutak kada osetite trzaj na štapu. I ono što je najlepše – taj trenutak delim sa prijateljem.

Šta je ono što vas je druga sezona naučila? Gde ste sve lovili?

Ali Hamidi: Druga sezona je pokazala da avantura nema granice. Lovili smo u Španiji, Italiji, ali i na mestima koja mnogi i ne povezuju sa velikim ribolovom. Svako jezero i svaka reka imaju svoj karakter – kao i ljudi koji žive pored njih. Naučio sam da je svaka voda priča za sebe. Ponekad dođete po ribu, a odete sa prijateljstvom.

Bobi Zamora: Mene je fasciniralo to kako priroda ume da vas testira. Satima ništa – i onda odjednom eksplozija. Taj trenutak čekanja, strpljenja i onda nagrade – to je kao život u malom.

Ali, vi ste tokom karijere lovili i na Balkanu – u Hrvatskoj, Bosni, bili ste i u Srbiji. Kakva su ta iskustva?

Ali Hamidi: Balkan nosim u srcu. U Hrvatskoj sam prvi put video kakva čudesna jezera Evropa ima – voda bistra kao staklo, a šarani snažni i pametni. U Bosni sam naučio šta znači reka koja ima dušu – Drina me je obuzela svojom snagom. U Srbiji, istina, nisam pecao, ali sam bio i pamtim neverovatnu hranu, ljude koji vas prime kao porodicu i, nažalost, nešto što me je pogodilo – veliki broj pasa lutalica. To je slika koja ostaje sa vama. Balkan je mesto gde priroda i ljudi stoje rame uz rame, sa svojim lepotama i svojim borbama.

Koji je vaš najveći ulov?

Ali Hamidi: Možda zvuči čudno, ali ne merim život kilogramima i metrima. Da, ulovio sam soma od preko 50 kilograma i štuku dužu od čoveka – ali najveći ulov je uvek bio trenutak. Onaj kada shvatite da ste na mestu gde vreme ne postoji.

Bobi Zamora: Ja volim brojke! (smeh) U Hrvatskoj sam ulovio soma koji je bio težak kao dobar defanzivac u Premijer ligi. Ali istina je – najveća riba nije uvek i najveća pobeda. Nekad je to prvi ulov deteta koje dovedete na vodu.

Šta vam ribolov znači – sport, hobi, terapija?

Ali Hamidi: Za mene – sve. To je putovanje, način da upoznam ljude, ali i sebe. Dok sedite u tišini, shvatite da život nije trka, već čekanje pravog trenutka.

Bobi Zamora: Za mene je to novi sport. Kada ste navikli na adrenalin stadiona, treba vam nešto što će vas smiriti, ali i izazvati. Ribolov je baš to.

Do kada ćete pecati?

Ali Hamidi: Dok god mogu da držim štap. Ribolov ne poznaje godine.

Bobi Zamora: Slažem se. Fudbal sam morao da ostavim iza sebe, ali ribolov mogu da nosim do kraja života.

Ako se osvrnete – koja je vaša najveća avantura?

Ali Hamidi: Jedne noći u Bosni, sedeli smo uz reku, samo mi i tišina. Shvatio sam da ne moram ništa da uhvatim da bih bio srećan. To je bio trenutak mira koji ne mogu da zaboravim.

Bobi Zamora: Meni je to bio prvi dan snimanja sa Alijem. Nisam znao šta da očekujem – ali sam shvatio da naša hemija, moja radoznalost i njegovo znanje mogu da stvore nešto jedinstveno.

Šta vas pokreće izvan ribolova i sporta?

Ali Hamidi: Porodica i priče. Želim da moja deca jednog dana čuju da njihov otac nije samo hvatao ribu – već je hvatao trenutke.

Bobi Zamora: Prijateljstva. Ali i ovaj projekat mi je doneo novu porodicu. Kad gledam unazad, shvatam da je sve što vredi ono što delimo sa drugima.

I za kraj – šta želite da ostane iza vas jednog dana?

Ali Hamidi: Da ljudi kažu – evo čoveka koji je pokazivao svet kroz vodu.

Bobi Zamora: Da smo se smejali, putovali i delili avanture koje niko ne može da izbriše. Ribolov nije o ribi. To je o životu.