Foto Željka Dimić Pratim, gledam, osluškujem i uživam iz dalekih daljina. Studentsku pobunu i transparent „Beograd je opet svet“ doživljavam kao nešto najzdravije i najpametnije što se Srbiji moglo dogoditi. I naravno, duboko sam zavidan što se to ne događa i u Hrvatskoj. Vidio sam snimke podrške studentima naše dijaspore u Torontu i New Yorku, ali, da se malo hvalim domovinom, i u Zagrebu, Splitu, Hvaru, Puli, Rijeci, što je izuzetno važno. Živim u nadi da će se taj „virus slobode“ preliti i na susjedstvo – kaže za Danas reditelj i scenarista Rajko Grlić.
Autor filmova koji su ušli u antologije jugoslovenske i hrvatske kinematografije, koji je svih ovih decenija svojom prirodom i javnim gestovima svojevrsna moralna institucija, govori za naš list kako iz Ohaja (gde živi i radi od devedesetih godina), doživljava našu studentsku pobunu, čime ga fasciniraju ti klinci i klinceze, zbog čega se hrvatska i srpska vlast tako dobro nadopunjuju, odnosu zapadnih zvaničnika prema događajima u Srbiji, svojoj nadi da je kod nas „pukao led“ i da su promene nezaustavljive…
„Zanimljivo“ je da je na početku ovih protesta naša vlast optužila studente kao „plaćenike koji dobijaju uputstva od Hrvatske za rušenje države“. Ko to još može da „proguta“?
– Sumnjam da bi hrvatska vlast rušila srpsku vlast. One se tako dobro nadopunjuju živeći od međusobne netrpeljivosti da tu idilu sigurno ne žele prekinuti. Oni su, na obje strane, političari koji žive od nacionalizma i pripadajućeg mu lopovluka a ti se uvijek dobro razumiju.
I Vi ste umetnik i čovek koji je u pobuni skoro celog života, i dugogodišnji ste univerzitetski profesor koji je stalno u kontaktima sa mladim ljudima – šta je ono najupečatljivije u protestima i blokadama naših studenata?
– Od samoga početka me fascinira njihova maštovitost i doslijednost da ne govore jezikom politike. Tako su Vučića potpuno razoružali jer on može odgovoriti na politički protest. Ali, ovo je čista ljudska pobuna nastala iz nesreće i političari, pogotovo ne pretjerano bistri poput njega, to što se događa jednostavno ne razumiju. Mi smo se bunili političkim rječnikom i zato smo gubili svoje bitke. Ovi današnji klinci i klinceze su izašli iz tog začaranog tora politike i nacionalizma. Oni su im jednostavno pobjegli u neku drugu galaksiju.
Studenti, između svega ostalog, maratonski pešače po Srbiji, podigli su na noge i sela, i one manje gradove u kojima se nikada do sada nije protestovalo. Da li se u novijoj istoriji negde dogodila slična studentska pobuna?
– Koliko ja znam – ne. I zato me na jednoj strani strašno čudi da europski i američki mediji o tome ne izveštavaju, jer ni oni očito ne znaju u koju bi ladicu sve to skupa stavili. Šezdeset i osma im je bila jasna, a s ovim ne znaju što bi. I to je zaista veličanstveno.
Vaše kolege, članovi svih filmskih esnafa od početka daju podršku studentima. Koliko i Vama to greje srce?
– Jako. Znači da čak i za film, koji je uvijek kuburio na tankoj liniji dodvornosti prema vlasti, ima nade.
Udruženje dramskih umetnika Srbije takođe je snažno uz studente, u Beogradu je organizovan i nezapamćen protest „Putujuće pozorište“. Koliko su ovi događaji vidljivi u zapadnim medijima i na njihovim društvenim mrežama?
– Ja o tome saznajem iz privatnih izvora, iz čitanja Velikih priča i Danasa. Ali, bojim se da ljudi koje to direktno ne zanima, o tome znaju vrlo malo.
Studenti bi mogli da uđu u istoriju naše epohe kao neko ko je udario prvi pravi šamar narcisoidnosti i samovolji našeg predsednika – rekli su mu da je nebitan, i pokazali su da se ne plaše. Da li je odsustvo straha uvod u slom svakog autoritarnog režima?
– Mitovi, na kojima su sastavljene ove naše nacionalističke vlasti neminovno nestanu kada ljudi izgube strah od njih. To je kao kad mala pukotina na ledenoj površini jezera propusti prvu vodu i led, koliko god bio debeo, polagano počne pucati. To više niko ne može zaustaviti. Nestanak straha razara mit, oslobađa čovjeka a, kao što nas povijest uči, slobodan čovjek je najveća opasnost za svaki režim.
Najveću destrukciju u eri naše „naprednjačke“ vlasti doživelo je upravo ono što su demokratski principi, zakoni, institucije, ono što je građansko, etičko, slobodno…Ali, taj režim je uzjahao i zahvaljujući licemerju evropskih zvaničnika, koji „kroje“ isključivo svoje interese čak i sada, oglušuju se i kao „ne vide“ studentske i građanske proteste, dok se AV hvališe „da su uz njega i Tramp i Putin“. Kako to komentarišete?
– A što očekujete od nekoga tko se hvali da ga podržavaju Putin i Tramp. I Pavelić se hvalio da ga podržavaju slični tipovi, Hitler i Musolini, pa nije baš najslavnije završio. Ali, politički trenutak u svijetu ide na ruke Vučiću. Dva luđaka okreću svijet na glavu i u toj panici nitko, a pogotovo birokratska Europa, nema vremena ni volje baviti se sudbinom vašeg pajaca. “Samo nam on još treba. Pusti ga radi što hoće…“ Ali, ni to ga na kraju neće spasiti. Odreći će ga se oni isto tako lako kako ga sada podržavaju.
Da li slutite da je u Srbiji „pukao led“, i da je zaista blizu promene režima čiji poglavari datiraju još iz ratnih devedesetih?
– O, da. A ako se to dogodi, a zaista vjerujem da će se preokret dogoditi, onda će se, živim u nadi, taj „virus slobode“ preliti i na susjedstvo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
